Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • CAP for Us
  • 23.05.2021. 12:00

U govedarstvu su samoodrživi, a otkup mleka i mesa u Sloveniji obavljaju zadruge

Konkretni primeri dobre slovenačke prakse predstavljeni su na drugoj radionici "CAP for Us" kroz tri porodična gazdinstva iz sektora govedarstva, mlekarstva i pčelarstva.

Foto: Depositphotos/PhotoA
  • 165
  • 351
  • 0

U Sloveniji preovladavaju mala poljoprivredna gazdinstva, ima ih 70.000 sa prosečnom veličinom poseda od sedam hektara i šest grla stoke. Razvijenijih stočarskih farmi je manje, oko 16.500 za tov junadi i 5.500 za proizvodnju mleka. Iako se broj stočarskih farmi tokom godina smanjio, od 2010. do 2020. za tri odsto (sa skoro 421.600 na 408.700), broj krava i količina mleka se povećava. Lani su tako prodali 600.000 tona mleka što je gotovo tri odsto više nego godinu pre.

Čulo se to na ovih dana održanoj radionici HPK "CAP for Us" na kojoj su se njihovi predstavnici pohvalili sa čak 63 odsto mladih stočara koji su prošli na konkursu za mlade poljoprivrednike u programskom razdoblju 2014. - 2020., od kojih se 53,7 odsto bavi proizvodnjom mleka i mesa.

Kada je reč o ekološkoj proizvodnji, u 2019. godini povećane su površine poljoprivrednog zemljišta namenjenih ovom uzgoju na gotovo 50.000 hektara pa su činile 10,3 odsto svih površina, što se odražava u racionalnijoj upotrebi pesticida i mineralnih đubriva.

Samoodrživi u proizvodnji mleka i goveđeg mesa

Stope samoodrživosti, koje tokom godina znatno fluktuiraju zbog promena u obimu proizvodnje i potrošnje, u 2019. su bile više nego u prethodnoj godini u sektoru žitarica i povrća, dok su se smanjile u voću, krompiru, mleku i medu. Kao i prethodne godine, domaća je proizvodnja bila veća od domaće potrošnje mleka (stopa samoodrživosti 127 odsto), govedine (103%) i živine (111%). 

Što se tiče spoljno-trgovinske politike, vrednost slovenačkog izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda poslednjih je godina iznosila više od 1,5 milijardi evra godišnje. Prema poslednjim podacima za 2020. godinu, najveći udeo izvoza 17,7 odsto ima stoka, meso i mesni proizvodi, dok su mleko i mlečni proizvodi činili 11,6 odsto. 

Iznenađujući podatak je da se oko 90 odsto mleka, 40 odsto svinjetine, 70 grožđa kao i 40 odsto pšenice i 30 odsto povrća trguje preko zadruga. 

Sve navedeno učesnici radionice videli su i kroz konkretne primere dobre slovenačke prakse predstavljene kroz tri video priloga o porodičnim gazdinstvima iz sektora govedarstva, mekarstva i pčelarstva.

PG Poličarevih - proizvodnja mleka

Iz sektora mlekarstva predstavio se PG Poličarevih iz mesta Naklo, pokrajina Gorenjska. Pre skoro 30 godina supružnici Viktor i Andreja Jagodič udružili su svoja porodična gazdinstva i pod poznatim imenom Poličarevih nastavili dugogodišnju delatnost - proizvodnju mleka. 

U vlasništvu imaju 52 hektara, od čega je pola obradivih površina, a druga polovina šume. Bave se uzgojem goveda, svinja i živine. U staji imaju 50 grla stoke, u turnusu isto toliko praščića i 400 kokošaka u stajskom uzgoju. Osim stočarstvom, bave se i ratarstvom i uzgojem krompira. Životinje hrane svojim žitaricama, a kupuju jedino vitaminske dodatke. 

"Obroke nam izračunavaju savetodavci, a već iz iskustva znamo i sami koliko će nam hrane trebati“, pojašnjava Andreja dodajući da vitamine kupuju od trgovačkih putnika. 

Jedan deo polja koriste za ispašu stoke, a imaju i tri ogledne parcele na kojima zajedno sa jednom kompanijom proizvode krompir i kukuruz. 

Mleko prerađuju u razne vrste sireva i maslac, proizvode i suhomesnate proizvode, a sve to prodaju na kućnom pragu, odnosno u trgovini koja se nalazi na imanju već više od 20 godina. 

"Registrovani smo da možemo da prodajemo proizvode i sa drugih, okolnih PG-ova, pa tako imamo i razne sokove, kekse, brašno i testeninu“, ističe. Trgovina je otvorena sve vreme pa je tako kupci u bilo kom trenutku mogu posetiti. 

Andreja je 2009. godine proglašena inovativnom mladom poljoprivrednicom pa je dobila subvenciju od Evropske unije koja im je pomogla u daljem razvoju. Danas, većinu investicija osiguravaju sami ili uz pomoć zadruge. 

Učesnike na radionici zanimalo je koliko im često inspekcija dolazi u kontrolu, na što se ova slovenačka poljoprivrednica začudila jer to kod njih nije česta praksa.

"Imamo samo veterinarsku inspekciju što je normalno. Za HACCP nosimo uzorke na analizu, na koju takođe dajemo i izmet kokošaka. Ako se pokaže da nešto nije dobro, savetuju nas kako da to popravimo“, navodi. 

Od problema, jedino je istakla zahtevnu birokratiju, ali i naglasila kako im u tom pogledu uvek "uskače" savetodavna služba.

Proizvodi sa oznakom "odabranog kvaliteta"

Još jedna uspešna priča iz stočarstva dolazi iz Drožanje, naselja severno od Sevnice. Jernej Jazbec je 2018. godine preuzeo porodično gazdinstvo od oca, a glavna delatnost im je tov bikova. 

Pre dve godine, uz pomoć EU sredstava izgradili su novu farmu u kojoj je danas 120 grla stoke, koju otkupljuje Poljoprivredna zadruga Sevnica. S njom je sarađivao više od 40 godina i Jernejev otac, a zahvaljujući zadruzi, njihov proizvod nosi oznaku "odabranog kvaliteta". 

"Meso nam je kvalitetno jer životinje hranimo svojim kukuruzom i travnom silažom, koju dajemo svaki dan u isto vreme. Takođe, nova, veća štala, omogućila im je lakše kretanje i udobnost“, kaže ovaj mladi stočar.

Na imanju drže još i kokoške nosilje, a prvi su u Sloveniji koji su kupili jajomat. Postavili su ga u centru Sevnice, objašnjava, a kako je ova inovacija dobro prihvaćena među kupcima, odlučili su da otvore još jedan u Krškom.

Sredstvima EU kupili su i nove mašine, kosilicu i plugove. Kao mladi poljoprivrednik prijavio se u digitalni program Faden u kome vodi evidenciju proizvedene, potrošene i prodate krme kao i brojnost životinja po mesecima. Takođe, koristi i program Volos - registar životinja u koji beleži ulazne i izlazne tovljenike.  

Zanimljivo je da majka Majda kao dopunsku delatnost pravi hleb i kolače, a sve proizvode prodaju na pijaci i u trgovini Poljoprivredne zadruge.

Od ekonomiste do uspešne pčelarke

Treći primer slovenačke poljoprivrede je pčelarska porodica Šolar iz Strmca, na granici između Rimskih Toplica i Laškog. 

Držanjem pčela počeli su da se bave 1982. godine. Pre četiri godine Darja Šolar, inače ekonomista po zanimanju, preuzela je gazdinstvo od svekra, modernizovala ga i povećala proizvodnju.

"Radila sam kao knjigovođa 12 godina u jednom preduzeću. Pčelinji svet i gledanje svekra kako obavlja sav posao očaralo me. Odlučila sam da napustim dotadašnji posao i bavim se ovom delatnošću. Krajem 2016. godine postala sam vlasnik PG-a“, rekla je predstavljajući se u videu. 

Poput pređašnjih sagovornika, iskoristila je podsticaje Evropske unije. Dobijena sredstva uložila je u povećanje prerade meda, modernizaciju opreme i edukaciju osoblja.

Trenutno imaju oko 200 pčelinjih društava, a prevozna jedinica im je mali kontejner sa kojim košnice premeštaju na druge pašnjake do kojih pčele ne mogu da dolete. 

Što se tiče meda, proizvode cvetni, šumski, kestenov, te lipov i bagremov koje, napominje Darja, nije svake godine moguće dobiti zbog klimatskih promena koje nisu naklonjene ovoj proizvodnji.

U kraju su najpoznatiji po medenjacima koje pravi po recepturi staroj više od 100 godina.

"Testo stoji dva dana, a ne stavljamo ni jaja, ni mast, ni mleko“, objašnjava. Proizvode prodaju u svojoj prodavnici, ali i preko drugih prodajnih kanala. Takođe, vrtiće, škole i duge trgovine u mestu i okolini snabdevaju medom.

Dodatni sadržaj na ovom gazdinstvu je izrada liciderskih srca i apiturizam, a priređuju i razne degustacije meda i obilazak pčelinjaka. Pre korone učestvovali su i na sajmovima i dešavanjima. 

Pčelari u ovom kraju, kaže, povezani su u pčelarsko društvo, a glavni je "Pčelarski savez Slovenije" kome se mogu obratiti ako su im potrebne informacije o konkursima.

Solarne ćelije kao dodatna delatnost

Zanimljiv podatak, koji je na radionici rekla Andreja sa PG Poličarevih je i taj da se greju na biomasu, a pre 11 godina postavili su i solarne panele.

"Kada smo ih kupili mogli smo da biramo hoćemo li dobiti subvenciju za njih ili za otkup električne energije jer smo to planirali da nam bude dopunska delatnost. Odlučili smo da ih sami finansiramo, a subvenciju za otkup dobili smo od države“, objašnjava dodajući da su ćelije postavili na krov farme što se pokazalo kao odlična investicija, jer su okrenute sve vreme prema suncu. 

Ovaj način dobijanja energije popularan je i kod porodice Šolar, ali je oni ne prodaju već je koriste za svoje potrebe.  


Tagovi

Slovenija Proizvodnja mleka Uzgoj goveda Samodovovljnost OPG Poličarevih OPG Jazbec Pčelarska porodica Šolar CAP for Us


Autorka

Lucija Bencaric

Više [+]

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.


Partner

CAP for Us RS

Ulica grada Vukovara 78, 10116 Zagreb, Srbija
tel: +385 (1) 61 09 809, e-mail: komora@komora.hr web: https://www.komora.hr

Šta mislite, da li je u Srbiji teže mladim ili starijim poljoprivrednicima?

70


Glasova: 18

Mlađima 25,7%

Glasova: 9

Starijima 12,9%

Glasova: 43

Svima je podjednako teško 61,4%

Pregled ankete

Pregled ankete