U Jagodini ćurke postale retkost

Jagodina je oduvek bila sinonim za ćurke. Toj živini bio je posvećen čak i grb. I to s pravom, jer je nekada godišnja proizvodnja i tov ćurki u okolini ovog grada dostizao brojku od čak 700.000. Danas, ostala je samo jedna farma i u njoj je tov desetkovan u odnosu na onaj od pre tri godine. Zoran Milanović, iz sela Bagrdan kod Jagodine, sada je jedini odgajivač ćurki od Smederevske Palanke do Leskovca. Njegova farma trenutno broji 2.500 ćurki.

Besparica desetkovla proizvodnju

"Do pre nekoliko godina imao sam između 15 i 20 hiljada ćurki. U posledje dve, tri godine došlo je do kompletnog pada, ne samo prodaje ćurki, već svega što se tiče poljoprivrede, pa i živinarstva. Opšta je besparica, a i nacija smo koja jede svinjsko meso. Ćureće slabo ko kupuje, iako ima daleko veću nutritivnu vrednost u odnosu na ostale vrste mesa. Kod nas je ćureće meso sezonska roba. Kupuje se samo pred praznike u zimskim mesecima, tokom novembra i decembra. Problem je i visoka cena od 400 dinara po kilogramu, a retko ko danas ima da izdvoji novac za ćurku koja teži najmanje 15 kilograma pa naviše", kaže Zoran Milanović, dipl. ing poljoprivrede i tehnolog u Srbiji kojem je uža specijalnost odgoj ćurki.

Nepoznanice u cenama koncentrata i mesa

Milanović se već 30 godina bavi ogojem ćurki na porodičnom imanju. Najveći problem za Milanovića predstavlja obezbeđenje sredstava za tov koji uobičajeno traje od 18 do 24 nedelje.

"U današnje vreme kada se cene hrane i mesa često menjaju teško je organizovati proizvodnju, a odgajivač mora u startu da ima sav potreban novac za ceo ciklus. U tom periodu odgajivači imaju mnogo nepoznanica. Ne znaju koja će biti cena hrane, a ni koliko će koštati njihov proizvod. Recimo, u avgustu je kilogram pilećeg mesa žive vage za kilogram bila 80, a proizvodnja je koštala 105 dinara. U sledećem turnusu ostvaren je dobitak dovoljan da pokrije minus predhodnog turnusa.Tako je i sa ćurkama. Ja ne mogu na pola ciklusa da ih ostavim gladne" kaže Milanović.

Nema šansi za izvoz ćuretine

U vreme opšte besparice sprskih potrošača proizvodnja je još neizvesnija. Takva situacija je i navela Milanovića, poslednjeg koji u Jagodini tovi ćurke da smanji proizvodnju. On navodi da nije ni razvijena svest potrošača o korišćenju ćurećeg mesa, koje svuda u svetu važi za poželjnu namirnicu u jelovniku. U Švajcarskoj, primera radi, belo ćureće meso dostiže cenu i do 35 franaka. Međutim, o izvozu ovog artikla ne može ni da razmišlja.

"Šansa za izvoz ne postoji. Razlog je veoma jednostavan. U Srbiji ne postoji sertifikovana klanica za ćurke, kao ni izvozni broj za ćureće meso. A takva klanica je velika investicija koju teško pojedinac može da ostvari. Živinarstvo je grana velikih brojki, a to se na žalost izgubilo. Nekada je samo u okolini Jagodine gajeno 700.000 ćurki godišnje. Danas sam od ozbiljnijih proizvođača ostao samo ja. Čak i u selima, nekada je svako domaćinstvo imalo po neku ćurku, a danas je to prava retkost, dodaj Milanović.

Budućnost neizvesna

Milanović kaže da je prava šteta što niko u državi nije prepoznao potencijal proizvodnje ćurki, koji može da bude unosan posao. "Da li ćemo opet poneti titulu grada ćurana veliko je pitanje. Čak i u programu državnih subvencija i podsticaja nigde nema stavke za tov ćurki. Barem je ja nisam našao. Nešto malo ima samo za roditeljska jata i to je sve", kaže Milanović.