U Nemačkoj traže pašnjake uz gradove jer - kada nema balege, nema ni insekata ni ptica

Izmet životinja koje borave na ispaši ključan je za raznolikost insekata. Na primer, izmet goveda koja nisu tretirana antibioticama, važan je za razvoj i opstanak puno insekata kao što su balegari, muve i drugi, a deo su lanca ishrane. 

Tako leptiri iz balege, blata ili vlažnog peska uzimaju vlagu bogatu mineralima koji su im potrebni za preživljavanje, a koje ne mogu dobiti iz nektara. Takođe, vilinski konjici se hrane manjim insektima koji se razvijaju iz izmeta životinja. 

Ptice nemaju šta da jedu 

Zato u ekološkoj fondaciji NatureLife-International (NLI) upozoravaju da bez prirodnih pašnjaka nije moguće zaustaviti izumiranje vrsta na poljima, šumama, pašnjacima.

"Mnoge ptice koje žive u otvorenim predelima u blizini polja, livada i pašnjaka, poput ševa, vivaka ili lastavica traže hranu, ali ostaju gladne jer više nemaju šta da jedu – priroda je utihnula u mnogim delovima Njemačke", izjavio je predsednik fondacije, Klaus-Peter-Huter.

Predložili su uzgoj vodenih bivola na području između Štutgarta i Hajbrona i da se u projekat uključe naučnici, poljoprivrednici i stručnjaci za očuvanje prirode. 

Nedostaje politička podrška

Ističu kako je sve istraženo i opisano, da znanje postoji, ali nedostaje politička podrška takvim projektima.

"Za to vreme se milijarde EU sredstava, a time i naš poreski novac i dalje ulažu u proizvodnju kukuruza, posebno u severnoj i istočnoj Nemačkoj. Monokulture i fabrički uzgoj pumpaju poljoprivredne korporacije", oštar je Huter. 

Smatra da je potrebno više stajnjaka umesto gnojnice koja zagađuje zemlju i podzemne vode.

"EU Zeleni plan i programi bioraznolikosti saveznih i državnih vlada uglavnom su rezultirali samo šarenim brošurama umesto šarenim krajolicima", ironičan je Huter koji pritom kritikuje preteranu birokratiju kao i to što je potrebno puno vremena da bi određeni projekti bili odobreni. 

Što je potrebno znati za pravilnu manipulaciju stajskim gnojivom?

Ipak, u findaciji vide tračak nade jer pojedini gradonačelnici uz pomoć poljoprivrednika i ekologa pokreću sopstvene projekte pašnjaka uz gradove. 

Prema Fondaciji, posebno vlažni travnjaci, močvarne livade i močvarna područja takođe su važna jesta koja čuvaju CO2 čime kombiniraju efikasnu zaštitu klime, zaštitu od poplava i transpiracije s poboljšanjem prirodne raznolikosti.