Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj mangulice
  • 17.11.2015. 09:00

U uzgoju mangulice prepoznao svoju šansu!

Vlada Poznanov iz Bačke Palanke, na svom imanju uzgaja autohtonu rasu svinja - mangulice, a gradi i salaš sa etno restoranom u čijoj će ponudi biti gurmanluci od ove vrste mesa.

  • 2.004
  • 926
  • 0

Vlada Poznanov iz Bačke Palanke, na svom imanju uzgaja autohtonu rasu svinja - mangulice, a gradi i salaš sa etno restoranom u čijoj će ponudi biti gurmanluci od ove vrste mesa.

Istorija kaže da su u devetanestom veku svinje mangulice bile najbolji izvozni proizvod. Od tada i vladavine Knjaza Miloša Obrenovića, koji se smatrao najvećim tadašnjim trgovcem na Balkanu, prošlo je dosta vremena, ali mangulice, iako često i dugo zapostavljane, nisu zaboravljene.

Dobijene ukrštanjem šumadinke i mađarskih rasa

Zabeleženo je da je Knjaz Miloš mađarskom grofu Jožefu Arčđuku poklonio nekoliko svinja takozvanih šumadinki, koje su kasnije ukrštane sa tamošnjim rasama bakonyi i szalantor, što je dovelo do stvaranja posebne rase svinja - mangulice. Zbog izuzetne skromnosti i otpornosti bila je jako popularna u Vojvodini, najviše u Sremu i Mađarskoj u pereiodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka, kada se proizvodnja gotovo gasi zbog menjanja navika potrošača. Sve do drugog svetskog rata bila je izuzetno tražena i zabeleženo je da je na Bečkoj stočnoj pijaci prodavano godišnje stotine hiljada svinja ove rase. Bez problema su prelazile dug put od Vojvodine i Mađarske ka klanicama u Beču. Njene čekinje su korišćene za izradu četki, a najviše je bila na ceni zbog slanine i masti.

Mangulicama odgovara prirodno okruženje i hrana

Vlada Poznanov
Vlada Poznanov

Poslednjih godina plasiranjem priče o mesu mangulice kao sinonimu za zdravu, jaku i slasnu hranu uzgoj ove rase sve se više popularizuje. Na samo sedam kilometara od centra Bačke Palanke, na salašu ovdašnjeg poznatog sportiste - karatiste Vladimira Poznanova, rastu upravo mangulice u ambijentu kakav baš odgovara ovoj vrsti svinja. Prirodno okruženje, ograđen voćnjak, prirodna hrana - sasvim dovoljno za rast ove vrste svinja.

"Moj deda je nekada imao salaš te sam i ja 2006. godine, nasledivši zemlju počeo da gradim na parceli od četiri katastarska jutra. Sagradio sam stambeni deo i nekoliko pratećih objekata na površini od jednog jutra jer osim tridesetak mangulica, imam i dosta živine, a na preostala tri jutra zasnovao sam voćnjak. Zasadio sam 150 stabala orasa, 450 stabala kajsije, zatim kruške, smokve, šljive, trešnje, višnje, a tu je i mirisna jabuka, koje se svi sećaju kao kolačare. Sve su to stare rase koje nije potrebno hemijski tretirati", kaže Poznanov vraćajući se priči o mangulicama. "O kvalitetu mesa od mangulice se mnogo priča te mi nije teško da prodam svinje ili prerađevine, ali ipak moram naglasiti da se oseti besparica. U sklopu salaša gradim restoran u etno stilu gde će biti služeni specijaliteti od mangulica počev od čvaraka, slanine, kulena."

Otpornost na bolesti karakteristična je za ovu rasu

Poznanov kaže da mangulice nisu zahtevne životinje. Uslovi koje zahtevaju su veoma skromni, bitno je da rastu u prirodnom okruženju, ne jedu koncentrat već prirodnu hranu, klipove kukuruza, svežu detelinu i travu iz voćnjaka kao i ostatke voća i povrća. Osim toga, one se kreću po velikom ograđenom voćnjaku, gde mogu da riju što ovoj rasi upravo i odgovara. Od početka leta zri voće koje otpada sa drveta, što je pravi mali raj za njih. Otporne su na bolesti od kojih lako obolevaju sve moderne rase svinja, a kako kaže naš sagovornik, do sada nije zabeležen slučaj zaraze trihinelom pa veterinar na njegovom salašu nema posla. Rentabilnost mangulica nije velika, uglavnom oprase od četiri do devet parasadi, a rastu sporije od domaćih svinja. Da bi dostigle težinu od 180 kilograma, treba da prođe najmanje osamnaest meseci.

Najprodavaniji su čvarci

Poznanov kaže da je od samog uzgoja i prodaje mangulica isplativije praviti i plasirati prerađevine. "Čvarci su nekako najpopularniji i pre nego što se ohlade nađu svoje kupce, slanina je takođe omiljena, a često pravim i kulen i kobasice. Sve su to omiljeni i traženi specijaliteti i uskoro, kada završim gradnju etno restorana, biće u ponudi još gurmanluka od mangulice", objašnjava Poznanov.

Stručnjaci već godinama napominju da imamo sve prirodne uslove za razvoj zdrave hrane u koju svakako spadaju i mangulice. Kako nisu zahtevene, što potvrđuju priče Poznanova i svih onih koji su se odlučili da popularizuju ovu, do nedavno zaboravljenu rasu svinja. Njihovo meso je traženo i ima dobru cenu pa je to svakako šansa koju, kako kaže naš sagovornik, treba da iskoriste proizvođači, a naravno pri tome treba da im pomognu nadležne institucije putem podsticaja.


Povezana stočna vrsta

Svinjarstvo

Svinjarstvo

Svinjarstvo predstavlja granu stočarstva kojoj je cilj proizvodnja i snabdevanje tržišta svinjskim mesom i drugim proizvodima. U današnje vreme posebna se pažnja posvećuje... Više [+]

Tagovi

Vlada Poznanov Bačka Palanka Mangulice Salaš Autohtona sorta Knjaz Miloš Bakonyi Szalantor Šumadinka Bečka stočna pijaca Etno restoran Kvalitet mesa Čvarci od mangulice Slanina Kulen


Autorka

Rada Milišić

Više [+]

Novinarka iz Bačke Palanke, član Društva novinara Vojvodine. Godinama prati dešavanja u agraru i stvaralaštvo, život i rad seoskih žena.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Slovaci su druga najveća nacionalna manjina u Vojvodini. Ljudima su prepoznatljivi kao izuzetno vredan narod. Njihov folklor i neobične ženske nošnje u vidu zvonastih uštirkanih suknjih prelepih boja i veza uvek zaintrigiraju publiku. U sub... Više [+]