Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Rasa ovaca
  • 29.01.2022. 10:00

Vadehavslam: Jagnjetina nosi zaštićenu geografsku oznaku - kako to Danci rade?

Vadehavslam je meso Teksel (Texel) rase jaganjaca gajenih u Danskoj na području pored Vadenskog mora. Veoma je specifičnog ukusa jer se životinje hrane sa blatnih ravnica.

Foto: Depositphotos/DanielaBaumann
  • 168
  • 26
  • 0

Grad Ribe u jugozapadnoj Danskoj jedan je od najstarijih u državi. Osnovan je kao trgovački centar. Arheološka istraživanja su dokazala da se kroz istoriju ovde trgovalo raznim poljoprivrednim proizvodima, a posebno jagnjetinom i ovčetinom. Ovčarstvo u ovom kraju datira još od davnih vremena, a ta tradicija živi i danas.

Smešten je na obali Vadenskog mora koje se proteže uz obale Severnog mora Holandije, Nemačke i Danske. To je vrlo dinamičan ekosistem sa plimnim kanalima, peskovitim, blatnim ravnicama, slanim močvarama, plažama, dinama, rečnim ušćima i prelaznom zonom do Severnog mora. Većina njegovih delova sadrži manja ili šira područja plimnih ravnica. Dva puta u toku dana, u proseku, 15 km3 morske vode ulazi u Vadensko more, navodi Gemet. Sa vodom iz Severnog, unose se velike količine peska i mulja koji se talože u mestima s malim kretanjem vode. Tokom oseke pojavljuju se veliki delovi takozvanih blatnih ravnica koje pokrivaju oko 2/3 područja plime i oseke i jedno su od njenih najkarakterističnijih obeležja. Nigde u svetu ne nalazi se tako veliki neprekinut deo blatnih ravnica. One čine 60 odsto svih područja plime i oseke u Evropi i Severnoj Africi. 

Poseban ukus jagnjetine

Vadehavslam je naziv za jagnjetinu sa ovoga područja, a čija se tradicija uzgoja nastavlja na tamošnjim slanim livadama. Ovce se napasaju biljem bogatim mineralima iz morske vode. Prepoznavanje posebnog ukusa, jedinstvenost agroekoloških uslova napasanja kao i  stogodišnja selekcija uticali su na jačanje svesti o vrednostima ovog proizvoda. Od 2012. godine ona nosi zaštićenu oznaku geografskog porekla.

Reč je o mesu ovaca Teksel (Texel) rase ili meleza ove sa drugim rasama (ponekad Safolk ili Gotland). Selekcionim uzgojem stočari stvaraju ne samo ovce prilagođene na teške uslove životne sredine već posebno krupnu, mesnatu jagnjad. Vreme klanja jaganjaca zavisi od težine koja mora da bude između 19-25kg. Dodatno, u klanici se mora vizuelno odrediti sadržaj masti u mesu. Na kraju, ono mora da ima specifičan slankasti ukus.

Tokom zimskih meseci jaganjci se hrane senom, kukuruzom, silažom i u zadnjem periodu hranjenja senom obogaćenim ječmom. Najmanje 50 odsto krmiva mora da bude proizvedeno na definisanom području uz Vadensko more. U toplijem periodu godine životinje se napasaju na slanim livadama i okolnim pašnjacima i to najmanje 4,5 meseca.

Definisano geografsko područje porekla

Jaganjci koji su namenjeni za proizvodnju Vadehavslam jagnjetine moraju da budu ojagnjeni i uzgojeni na području Vadenskog mora. Tu pripadaju ostrva Romo, Mando i Fano uz jugozapadnu obalu, kao i deo obližnjeg kopna. Područje se na jugu graniči državnom granicom sa Nemačkom, na severu morem, a na istoku auto-putem A11.

Dakle, proizvodnja je vezana uz slane priobalne močvare. Svake godine olujno nevreme poplavi livade, i more za sobom ostavi plodni mulj na kome raste specifična flora. Tu se leti napasaju ovce, a zimi stočari skupljaju seno.

Jaganjci su krupni i mesnati (Foto: Depositphotos/venemama2)

Trave koje onde rastu nisu pogodne za konvencionalnu poljoprivredu, ali su dobre za napasanje životinja jer obiluju hranivima. Laboratorijske analize zemljišta iz kasnih 60-ih pokazale su visoke koncentracije kalijuma što odgovara glinovitim zemljištima. Natrijum je na ovim slanim močvarama izrazito visok kao rezultat taloženja soli nakon povlačenja mora. Jagnjad pase na tim livadama dok visok nivo kalijuma i natrijuma utiče na poseban ukus njihovog mesa.

Neke od biljnih vrsta  kojima se jaganjci ovde napasaju su: 

  • razne trave, mala bela detelina, mali šuškavac, žabnjak i babina svila uspevaju najdublje prema nasipu;
  • morska lavanda, morska brula i neke druge žilave biljke rastu u nižem području;
  • morska svilina i caklenjača rastu u najnižim predelima.

Meso ove jagnjadi je krto i ukusno s posebnim slankastim ukusom usled visokog udela kalijuma i natrijuma iz spomenutih biljnih vrsta.

Turizam i očuvanje tradicije

Osim posebnog područja na kome se Vadehavslam jaganjci uzgajaju, Danci čuvaju i svoj stogodišnji tradicionalni način gajenja. Ovce su ovde navikle na teške životne uslove i jagnje veliku mesnatu jagnjad. Njihova krupnoća, kao i ukus mesa zbog napasanja slankastim biljem, karakteristike su po kojima se ovaj zaštićeni proizvod razlikuje od jagnjetine iz drugih područja.  

Godišnja manifestacija Lamefestival privlači mnoge posetioce u lokalne restorane. Marketinški stručnjaci promovišu recepte napravljene od ovoga mesa, a gosti dolaze na jagnjetinu sa Vadenskog mora posluženu uz povrće i bilje, palentu i nanu. Brendiranje je ovde proces u kome zajedno učestvuju svi i državne institucije i turističke agencije i lokalni preduzetnici i stočari.

Da li mi možemo tako?


Povezana stočna vrsta

Ovčarstvo

Ovčarstvo

Ovčarstvo je grana stočarstva koja je izrazito rasprostranjena pa se stoga ovce mogu naći na svim kontinentima osim Antartika. Važnost ovčarstva varira od zemlje do zemlje. Ovce... Više [+]

Tagovi

Vadehavslam Jagnjetina Ovčetina Ovčarstvo Danska Geografsko poreklo Zaštićena oznaka Vaden Slane močvare


Autorka

Vesna Mijat

Više [+]

Vesna je agronom po struci. Iza sebe ima bezbroj različitih poslova, a još je toliko drugih interesuje. Gaji koke i koze. Ima plastenik s povrćem, košnice i voćnjak. Ne želi da oda koliko ima godina. Njen moto glasi: “Jedini neuspeh u životu je ne pokušati!”