Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Svinjska kuga
  • 28.12.2021. 07:30

Vakcina protiv svinjske kuge na biljnoj bazi

Klasična svinjska kuga je opasno oboljenje. Da li je spas u novoj biljnoj vakcini?

Foto: Depositphotos/Jim_Filim
  • 171
  • 32
  • 0

Niz je prednosti koje imaju vakcine na biljnoj bazi u odnosu na druge vrste. Prva takva stvorena je za bolest živine i odobrena je 2006. u SAD-u. Ovakva proizvodnja vakcina poznata je pod nazivom "biofarming" ili "molekularna poljoprivreda biljaka", gde se genetski modifikovane biljke koriste za proizvodnju širokog spektra farmaceutskih i industrijskih proizvoda. Sada je stvorena i ona za klasičnu kugu svinja.

Prema rečima dr Donalda Stjuarta, izvršnog direktora kanadske biljne biofarmaceutske kompanije "PlantForm Corporation", veoma prikladna biljka za biofarming, zbog brzog rasta i dobro shvaćene genetike, je duvan, navodi PigProgress. Ostale biljke koje se koriste u ove svrhe su sočivo, lucerka i mahovina.  

"U poređenju sa drugim biološkim lekovima, biljni su jeftiniji, do njih se brže može doći, većeg su obima, nude manji rizik od kontaminacije životinjskim i/ili ljudskim patogenima, a mogu proizvesti nove i složene molekule koje se još ne mogu proizvesti kulturama životinjskih ćelija", tvrdi dr Stjuart. Novi lekovi na biljnoj bazi slede iste procese regulatornog odobrenja kao i drugi biološki proteinski lekovi.

Koriste se dve metode

"Rani rad na biljnim lekovima usredsređen je na korišćenje prehrambenih useva, kao što su kukuruz i pirinač, kako bi razvili jeftin i efikasan način isporuke vakcina", objasnio je ovaj stručnjak dodavši da se napredak u ovom području usporio oko 2002. zbog zabrinutosti oko unakrsne kontaminacije drugih ratarskih useva.

Dva glavna načina za genetski modifikovanje biljaka kako bi dobili efikasne lekove. Prvi je proces koji se naziva "prolazna ekspresija" ili razvojem linija "stabilnih transgenih" biljaka.

"S metodama prolazne ekspresije, biljni materijal lišća je infiltriran suspenzijom Agrobacterium koja sadrži genetski materijal za ciljani terapijski protein ili antitelo što uključuje uranjanje potpuno uzgojenih biljaka u suspenziju pod vakuumskim tlakom, što omogućava Agrobacteriumu da prodre u biljne ćelije kako bi uvela gene od interesa."

Na taj način se menja DNK biljke koja proizvodi željeni protein. Biljke nastavljaju da rastu još oko nedelju dana, zatim se beru. Protein iz biljke se ekstrahuje i pročišćava kako bi se napravio biofarmaceutski lek.

Druga metoda su stabilne transgene biljne linije koje se dalje razmnožavaju korišćenjem tradicionalnih poljoprivrednih tehnika i opreme. Međutim, potrebno je vreme za generisanje i odabir željenih semenskih linija, a prinosi proteina su niži u odnosu na prvu tehniku.

Vakcine sadrže oslabljen oblik virusa

Svinjska kuga je vrlo zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje, uzrokujući teške bolesti i smrt miliona svinja svake godine u svetu. 

Prva vakcina na biljnoj bazi, pod nazivom Herbavac CSF Green Marker je 2019. godine razvio Bioapp iz Južne Koreje, a ove je dovedeno na tržište u Severnoj Americi, Brazilu i Argentini. 

Trenutno je već dostupno nekoliko CSF ​​vakcina, a sve su "žive", što znači da koriste oslabljeni oblik patogena poput virusa. Budući da su ona toliko slična infektivnom agensu koji pomažu u prevenciji, stvaraju snažan i dugotrajan imunološki odgovor. 

Za sada se ona smeju koristiti u zemljama bez registrovane kuge svinja, kao što su SAD, Kanada i neke evropske zemlje. Podsetimo, u Srbiji je stupila na snagu zabrana vakcinacije protiv klasične svinjske kuge još 2019. godine, kako bi se povećala proizvodnja mesa i omogućio lakši izvoz svinjskog mesa i proizvoda od svinjskog mesa na tržište EU.


Tagovi

Vakcina Svinjska kuga Biofarming


Autorka

Ranka Vojnović

Više [+]

Ranka je diplomirani inženjer poljoprivrede sa dugogodišnjim iskustvom u povrtarstvu, zaljubljenik u organsku poljoprivredu i druge oblike alternativne poljoprivrede poput biodinamike i permakulture.