• Nove tehnologije u stočarstvu
  • 17.06.2019. 16:00

Velike promene u stočarstvu, najveće za živinarstvo

Prilagođavanje novim tehnologijama neophodno je za razvoj stočarstva. Do najvećih promena doći će u živinarskom sektoru, a one će morati da budu sprovedene do početka 2021. godine, zaključila je u razgovoru za Agroklub Mirjana Đukić Stojčić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Foto: Bigstockphoto/zlikovec
  • 608
  • 53
  • 0

Zbog propisa i zakona koji su zastupljeni u Evropskoj uniji u Srbiji će stočari morati da se prilagode novim tehnologijama u živinarstvu jer je to, ističe Mirjana Đukić Stojčić profesor Poljoprivrednog fakulteta, jedan od uslova koji se moraju ispuniti u okviru stočarstva ukoliko želimo da budemo u Evropskoj uniji.

"U živinarstvu su se ranije kokoši nosilje uzgajale u klasičnim konvencionalnim kavezima. To su bili mali kavezi u kojima se uzgajalo pet koka nosilja. Međutim, oni su sada zabranjeni u Evropskoj uniji. Od 1. januara 2021. biće zabranjeni i kod nas. Naši proizvođači se već sada polako prilagođavaju i kupuju nove kavezne sisteme," kaže Đukić Stojčić.

Prelazak na nove sisteme uslovljava i kupovinu nove opreme. Reč je o posebnim hranilicama, pojilicama i drugo. Sve ono što nemaju klasični konvencionalni kavezi. "Nećemo više moći da uzgajamo kokoši u konvencionalnim klasičnim kavezima u kojima se još uvek uzgaja sigurno 60 odsto kokošaka”, naglašava Đukić Stojčić.

Tradicionalna proizvodnja ili nove tehnologije

Mirjana Đukić Stojčić objašnjava da proces prilagođavanja proizvođača novim tehnologijama nije lak i jednostavan proces. Ističe da su se oni, koji su edukovani u toj oblasti, već prilagodili i počeli da koriste najnovija tehnološka dostignuća. Međutim, kako kaže, postoje još uvek i oni koji se proizvodnjom bave na tradicionalan način gde je, naglašava, mnogo teže implementirati nove tehnologije. Podseća da je pre svega bitno da oni budu informatički pismeni.

Ističe da nova tehnologija svakako doprinosi bržoj proizvodnji, ali da ima onih koji se strogo drže tradicionalnog načina proizvodnje.

"Stočari koji su više naklonjeni tradicionalnom načinu proizvodnje opet bi trebalo da se više okrenu ka novim tehnologijama. Međutim, ukoliko hoće da proizvode i dalje na tradicionalan način onda neka ostanu u tome, ali je bitno da se deklarišu", navodi Đukić Stojčić.

IT sektor u stočarstvu veoma bitan

Objašnjava da je veoma važna upotreba IT sektora u stočarstvu kao način bržeg i boljeg razvoja ove grane poljoprivrede. Kako kaže, danas se preko telefona može pratiti cela proizvodnja od vlažnosti vazduha temperature, ugljendioksida do posmatranja životinja preko kamera što je već i dostupno.

Kao veliku prednost navodi to što se kroz ovakav sistem praćenja proizvodnje i kroz senzore koji se postavljaju u objekte mogu pratiti ambijentalni uslovi i ponašanje životinja i njihovo zdravlje. Po njenim rečima, Srbija se polako okreće novim tehnologijama i to kroz predstavljanje tih sistema i mehanizama proizvođačima.

Komunikacija struke i nauke neophodna za razvoj proizvodnje

Komunikacija stručnjaka i stočara, po njenom mišljenju, izuzetno je važna za razvoj stočarstva. Poručuje da proizvođači od stručnjaka mogu dobiti veoma korisne savete. Zbog toga je, ističe, veoma važno organizovati seminare, konferencije, skupove i uopšte susret struke i nauke. Tako je, kako kaže, veoma koristan bio Međunarodni simpozijum u stočarstvu koji je nedavno u Herceg Novom organizovao Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.

"Bilo je reči o primeni novih tehnologija u poljoprivredi, o perspektivi upotrebe genetske selekcije u stočarstvu, o tome kako smanjiti nivo proteina u ishranu kod svinja i živine, kako preraditi mleko od koza koje se razlikuje svakako od kravljeg mleka", navodi Đukić Stojčić i dodaje da iskustvo pokazuje da su ovakvi skupovi veoma delotvorni jer, kako kaže, komunikacija i saradnja nauke i struke umnogome pomaže i poboljšava samu proizvodnju.

Klimatske promene indirektno utiču na stočarstvo

Uticaj velikih klimatskih promena na stočarstvo kaže da je indirektan, jer stočarstvo zavisi od hrane koju proizvodi ratarska proizvodnja na koju klima može znatno da utiče.

"Stočarstvo je indirektno povezano sa klimatskim promenama. Naime, 70 odsto hrane koju proizvodi ratarska proizvodnja, se koristi za ishranu svinja tako da smo mi bukvalno vezani za njih, a oni zavise od klimatskih promena. Ukoliko njihovi prinosi budu smanjeni i uništeni to će svakako negativno uticati i na stočarstvo", objašnjava Đukić Stojčić.


Tagovi

Mirjana Đukić Stojčić Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet u Beogradu Nove tehnologije IT sektor Evropska unija Srbija Međunarodni simpozijum o stočarstvu


Autorka

Andrijana Glišić

Andrijana Glišić

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi