Toplo vreme i visoke temperature mogu imati uticaja na stočarsku proizvodnju, naročito na mlečne krave, ali one nisu pošteđene ni kada je hladno vreme.
Do sada su se ekstremni toplotni talasi događali uglavnom tokom letnjih meseci, ali se poslednjih godina visoke temperature mogu javiti i u septembru i oktobru. Stručnjaci kažu da se toplotni stres kod životinja sve češće javlja u periodu od maja pa sve do kraja septembra i u tom period životinje mogu trpeti opterećenje.
"Svaka promena temperature utiče na životinje, kako one male, tako i na odrasle i to se pre svega odražava na njihovu ishranu i poremećaj digestivnog trakta. Kod mlečnih krava takođe se javlja poremećaj u proizvodnji mleka", kaže veterinarka Ivana Damnjanović i dodaje da kada su temperature iznad 28 stepeni može doći do potpunog prestanka lučenja.
Stručnjaci kažu da su manje opasne visoke temperature koje se javljaju u proleće, nego ako se letnje vreme produži i u septembru. Određene količine toplote, svaka životinja delimično akumulira i zato visoke septembarske temperature mogu imati štetan uticaj na zdravlje životinja.
"Kada su visoke temperature, smanjen je unos hrane, pa bi bilo dobro da se ishrana prilagodi, da bude kvalitetnija, u suprotnom, životinje mogu imati problema, pre svega sa varenjem i preporuka je da se u ovom periodu obrati veća pažnja na zdravstveno stanje i da se na vreme obave konsultacije i pregled veterinara."
U ovom period krave daju oko 20 litara mleka u zavisnosti od vrste hraniva.
"Koliko će u ovom period biti mleka zavisi od brojnih faktora. Pored temperature, mora se voditi računa i o fazi laktacije i veoma je važno da se krave ne muzu predugo. Situacija na terenu je različita i neujednačena od farme do farme. Ova godina je dosta kasnila kada je u pitanju proizvodnja kabaste stočne hrane, ali pošto je vreme u septembru bilo lepo, to će se nadoknaditi", smatra Damnjanovićeva.
"Ovo je period kada počinje da opada kvalitet ispaše i kada se polako u ishranu uvodi kabasta hrana kako bi se poboljšao kvalitet mleka. Preporuka je da životinje što duže budu na ispaši, čak i do novembra, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju."
Za razliku od letnjih meseci kada su pored toplih dana, visoke temperature i tokom noći, septembarske večeri su nešto svežije, pa domaće životinje imaju vremena i da se oporave. Bitno je i da objekti budu redovno provetravani, ali da životinje ne budu izložene promaji.
Domaće životinje mnogo bolje podnose niske temperature od visokih, mada u periodu kasne jeseni i zime, visoka vlažnost može negativno uticati, pa stočari moraju voditi računa da životinje ne budu mokre i ponovo - na promaji.
Stručnjaci kažu i da otprnost na toplotni stres zavisi i od genetike, pa skreću pažnju stočarima da obrate pažnju kada biraju grla.
Valjevski kraj je pretežno stočarski orijentisan, ali je primetno da se iz godine u godinu smanjuje broj muznih krava. Domaćinstva koja su nekada držala krave, sada ih sve češće prodaju.
"Nekada je na području Valjevske Kamenice bilo dosta krava, ali se to poslednjih godina vidno smanjilo. Umesto krava, kupuju se ovce, a domaćini imaju običaj da kažu 'da ne bi imali korova oko kuće'. Niko više nije siguran u otkupnu cenu mleka. Jedno vreme ga čak nije ni bilo jer, navodno, kvalitet nije bio zadovoljavajući, sad je to ponovo krenulo, ali lakše je prodati jedno jagnje i zaraditi jer je cena od 390 do 400 dinara po kilogramu", kaže naša sagovornica.
Tagovi
Autorka
