Vuna je dar od ovce i treba to da cenimo?

Ćilimi i čarape, ali i džemperi i prsluci, tradicionalno su se u Srbiji proizvodili od vune. Poslednjih decenija, sve je manje interesovanja za izradu predmeta od ovog materijala, a ovčari praktično ne znaju šta će sa njim. Mia i Ivan Tadić iz sela Jasenica kod Valjeva, osnovali su Udruženje "Ovca i vuna" u nadi će u saradnji sa Udruženjima žena koje se bave izradom ručnih radova i predmeta od vune, uspeti da probude intresovanje za prirodne materijale.

Tadići imaju svoju farmu ovaca romanovske rase koja ima specifičnu boju, ali i debljinu, pa se teško može kombinovati sa drugom vunom.

"U Srbiji postoji duga tradicija da se od nje prave pre svega ćilimi, sa vunenim čarapama, džemperima, rukavicama i kapama, većina se susrela, ali su mnogi već godinama u nazad više okrenuti sintetičkim materijalima, a na vunu se zaboravlja", kaže Mia Tadić i dodaje da im je želja da počnu da prave neke predmete od ovog materijala.

"Mnogo se nje baci, ne samo kod nas, nego i u svetu. Prošle godine bilo je teško prodati je jer je cena bila 20 dinara po kilogramu. Zato nam je ideja da kroz Udruženje "Ovca i vuna" pokažemo ljudima da je to prirodan i zdrav materijal."

Vunene papuče

Mia se već oprobala u pravljenju papuča, a koristila je tehniku valjanja.

"Želja nam je da se obnovi i poboljša ceo taj lanac od šišanja pa do pranja i valjanja. Najvažnije nam je da se više ne baca jer može da se iskoristi za izradu nekog korisnog i lepog predmeta. Čovek ne može da napravi vunu, ona je poklon od ovce i zato treba da znamo to da cenimo."

Kako ističe Ivan Tadić, moraju se uložiti napori da se ukaže na njenu prednost naročito od ovaca romanovske rase. 

"Osnovali smo Udruženje i sarađujemo sa Udruženjem poslovnih žena "Eve", ali i sa još nekim udruženjima žena koja se bave izradom ručnih radova. Dobili smo podršku i od Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo, a u planu je da uz podršku grada i Ministarstva poljoprivrede nabavimo mašine za pranje i preradu vune."

U početku bi se dobijali poluproizvodi koji bi se dalje koristili u preradi u neki željeni predmet. Kako kažu u PSSS Valjevo, otkup i preradu obavljaće udruženje, a pored toga što će biti uspostavljena saradnja sa udruženjima žena koja se bave izradom ručnih radova, planirano je i da se proizvodi plasiraju i na inostrano tržište.

Informatika i novinarstvo pa uzgoj ovaca

Inače, porodica Tadić se pre sedam godina doselila iz Finske. Tada su kupili malo stado, a danas na modernoj farmi u selu Jasenica kod Valjeva imaju 160 plotkinja.

"Nikad se nismo pokajali što smo došli ovde. Ovo je lep način života, ako se to voli. Ima dosta posla i teških dana. Imali smo mogućnost da radimo nešto drugo. Ivan je završio informatiku u Finskoj, ja sam novinarka, ali meni je valjevski kraj jako lep. Volim ovde da živim i da radim", ističe Mia Tadić, rođena Finkinja.

Kako se gaje ovce učili su od starijih ovčara, išli na kurseve, koristili knjige i internet i sticali dragocena iskustva iz svojih grešaka. Na pitanje zašto su izabrali ovu vrstu ovaca, kažu da ona pripada najplodnijim i prvenstveno su okrenuti odgajanju i selekciji priplodnih grla.