Tamaš Balaš, iz Čantavira, odavno važi za uspešnog odgajivača goveda i proizvođača mleka. Na farmi trenutno ima oko 500 grla, od čega je oko 200 muznih krava. Genetiku nabavlja iz inostranstva, a iskustva i znanja koja je stekao boraveći u Kanadi primenjuje na sopstvenoj farmi.
Farmer Tamaš Balaš, iz Čantavira, odavno važi za uspešnog odgajivača goveda i proizvođača mleka, ali taj posao upotpunjuje i to što je bavljenje stočarstvom na njegovom gazdinstvu porodični posao sa dugom tradicijom. Tamaš ističe da poslove na porodičnoj farmi obavlja zajedno sa bratom, a njih dvojica su treća generacija proizvođača mleka u porodici Balaš.
Kako prenosi RTV, na farmi se trenutno nalazi 200 krava muzara holštajn-frizijske rase, a ukupan broj grla u koji ulaze priplodni materijal, bikovi, junice i telad, kreće se oko 500. Osim stočarstva, porodica Balaš se bavi ratarstvom i obrađuje oko 400 hektara zemljišta. Prema Tamašovim rečima, kabastu hranu sami proizvode, dok koncentrat kupuju.
Uprkos hvale vrednoj proizvodnji mleka i tome što je njegova farma po tome među vodećim u Srbiji, Tamaš je skroman. Međutim, on napominje da se trudi i radi na tome da štalski prosek proizvodnje mleka bude što veći. Balaš naglašava da genetiku kupuju u inostranstvu, a na farmi je trenutno dominantna američka.
Tamaš objašnjava da je štala napravljena 2009. godine kao liga boks sistem, koji je mnogo komforniji za krave, a holštajn-frizijska rasa krava upravo to traži. Dobre strane takvog načina držanja su što nema upale vimena, a iz genetike se izvlači maksimum. Balaš tvrdi da ukoliko su krave zadovoljne, tada je i veći muzni prosek, a na Tamašovoj farmi on trenutno iznosi 33 litre mleka dnevno po jednoj kravi.
Premda je poznato da bez znanja i korišćenja iskustava najboljih nema ni napretka, Tamaš Balaš boravio i u Kanadi. On je bio gost porodice koja odgaja 200 krava muzara, pa je otvoreni sistem gajenja koji je kod njih video primenio i na sopstvenoj farmi u Čantaviru. Kako napominje, postoji velika razlika u razmišljanju između farmera u Srbiji i Kanadi koja znatno ispred nas po proizvodnji mleka, pa takav dobar primer treba slediti.
Kada je reč o profitabilnosti proizvodnje i zaradi, Balaš objašnjava da velikih zarada nema, jer se osim pokrivanja tekućih troškova stalno mora ulagati novac u farmu i mehanizaciju. Ipak, on i njegov brat se trude da proizvodnja mleka po kravi bude što veća, a to donosi i veću zaradu i zaključuje da posao na farmi zahteva celog čoveka, a osim rada stalno treba ulagati u genetiku a samo tako je moguće napredovati.
Foto: Sussex County 4 H Cooperative Extension / Flickr
Izvori
Tagovi
Autor
Govedari Srbije: Fiktivne krave u registru, prijavljuju lažnu krađu da bi opravdali papire
Stočari će pre dobiti subvenciju, nego pravu cenu sirovine?
Skočila cena prasića u Podrinju, jaganjci najskuplji u Pirotu
Mega farma u Saudijskoj Arabiji: Usred pustinje krave daju 800.000 litara mleka dnevno
