Opasnost od požara je velika jer štale uglavnom izgrađene od drveta. Način gašenja je sličan kao u prostorijama gde borave ljudi. Prvo i osnovno je evakuacija životinja.
Štale treba da pruže maksimalne uslove za siguran boravak stoke. One bi trebalo da budu svetle, čiste, provetrene i odgovarajuće toplote. Požari po definiciji znače nekontrolisano sagorevanje, a neretko se dešavaju u kasnim noćnim ili ranim jutarnjim satima pa se i ne uoče na vreme. To dodatno otežava situaciju, jer osim brzog razbuktavanja stvara i paniku, kako vlasnika farme, tako i životinja.
Opasnost od požara je velika jer su to objekti izgrađeni uglavnom od drveta. Način gašenja je sličan kao u prostorijama gde borave ljudi. Kako za Agroklub pojašnjava penzionisani vatrogasac Omer Šetić, prvo i osnovno je evakuacija životinja. Naglašava da vlasnik ne može mnogo sam da uradi na gašenju zbog kompletne specifičnosti.
"Izgradnja objekta je uglavnom takva da se u prizemlju nalaze životinje, a u gornjem delu seno, koje lako plane. Najčešće je to i drvena krovna konstrukcija pokrivena limom, drvo dosta vremena tinja, gori, dok lim otežava sam pristup jer se ispod njega razvija visoka temperatura", kaže Šetić.
Požar na poljoprivrednom gazdinstvu - kako ga sprečiti i šta ako do toga već dođe?
Međutim, nijedan požar nije isti. Često se on ne primeti na vreme, pa se brzo proširi i čovek je bespomoćan da išta uradi.
"Ako birate između dva zla, najvažnije je da se ne izgubi ljudski život. Kasnije dolazi materijalna šteta u koju spadaju i životinje. Ljudi su po prirodi emotivci pa uvek teže pada da izgube životinju nego štalu."
Međutim, ukoliko uoči na vreme i farmer ostane pribran, prvi korak, nakon poziva vatrogascima, treba biti otvaranje objekta, odnosno vrata štale, a potom ako je okruženje sigurno može započeti evakuaciju.
"Ako je krupnija stoka u pitanju, životinjama treba pristupiti s ćebetom koje im se stavlja preko glave, da ne vide o čemu se radi, odvezati ih i jednu po jednu izvoditi na otvoren prostor i sigurno mesto", savetuje Šetić.
Kaže da je prema njegovom iskustvu, najteža situacija kod farme ovaca ili živine jer ih je brojčano više i nemoguće je izvesti postupak sa ćebetom. Ovčija vuna se brzo zapali i pa životinje zadobiju opekotine i retko koja preživi. Takođe kod živine se brzo zapali perje, a ima ih i po nekoliko stotina, i u tom slučaju je najefikasnije osloboditi izlaz.
"To je vrlo teško, kod živine nastane ogromna panika, imali smo slučajeva da dođe do vrata i napravi krug, vrati se nazad, prosto ih je nekada nemoguće spasiti. Ukoliko je moguće u tom metežu je potrebno ući unutra i isterivati ih."
Vođa tima u akcijama spašavanja životinja treba da iskoristi i pomoć veterinarske službe, ako je to moguće. Ako je na terenu dovoljno vatrogasaca, istovremeno se radi evakuacija i gašenje. Samo gašenje ne treba planirati kroz izlaz za spašavanje životinja, nego kroz neke druge otvore.
Prema rečima ovog nekadašnjeg vatrogasca, objekti u kojima boravi stoka bi trebalo da ima hidrantsku mrežu, to je najidealnije za sprečavanje požara odnosno njegovo održavanje do dolaska vatrogasaca. Druga varijanta su aparati za gašenje požara, iako se s njima ne može mnogo uraditi ako je on u razbuktaloj fazi.
"Prizemlje bi trebalo graditi od čvrstih materijala poput betonskih blokova i cigle, opeke, koja je najidealniji materijal jer je najotpornija na visoke temperature. Ona će sigurno izdržati do dolaska vatrogasaca da se požar ne proširi. Međutim problemi su u drvenom potkrovlju, on zna biti nekada i čelične konstrukcije koja je otpornija", kaže Šetić.
Iznošenje imovine pokretne imovine i poljoprivrednih proizvoda treba sprovesti samo onda kada to situacija zahteva i kada nema drugog izlaza.
Kako bi umanjili rizik neophodno je osmisliti prevenciju i plan postupanja u slučaju izbijanja požara. Potrebno je omogućiti maksimalnu ventilaciju, odnosno neometani dotok kiseonika. Iz svih pratećih prostorija treba uklonite sve uskladištene zapaljive stvari. Osigurajte i stalnu prohodnost protivpožarnih puteva.
Uzrok požara često je otvoreni plamen, pa bi pušenje u ovakvim objektima trebalo najstrožije zabraniti. Svi prenosni električni uređaji treba da budu isključeni iz utikača kada nisu u upotrebi. Obične sijalice treba da budu zaštićene u žičanom kućištu i ne jače od 60 W. Najmanje jednom godišnje trebalo bi da proveravaju električne instalacije.
Stravičan požar na farmi u Nemačkoj: Nastradalo 20.000 koka nosilja
Takođe, vlažno seno ne spremajte u blizini objekta jer se ono može spontano samozapaliti. Priprema plana postupanja u slučaju požara je od najveće važnosti za vlasnike farmi jer su oni odgovorni za život životinja.
Zakon o zaštiti od požara Republike Srbije, nalaže i načelo prevencije zaštite od požara koja se obezbeđuje planiranjem i sprovođenjem preventivnih mera i radnji tako da se što efikasnije spreči izbijanje požara, a da se u slučaju izbijanja požara rizik po život i zdravlje ljudi i ugrožavanje materijalnih dobara kao i ugrožavanje životne sredine svede na najmanju moguću meru i požar ograniči na samom mestu izbijanja.
Tagovi
Autorka
