Zasedao Krizni štab - uspostavljena SOS linija za informisanje o bolesti slinavka i šap

Prva sednica Kriznog štaba za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavka i šap, održana je juče (20.mart) u Vladi Srbije. Sednicom je predsedavao ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović na čiji predlog je dogovoreno da se uspostavi SOS linija u okviru Uprave za veterinu.

"Putem broja telefona 011/311-7100 građani će moći da se informišu o samoj bolesti slinavka i šap, merama prevencije i postupanju u slučaju sumnje na zarazu, a sve u cilju pravovremene reakcije i sprečavanja nastanka i širenja bolesti", saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.

Na sednici je dogovoreno i to da će Uprava za veterinu članovima Kriznog štaba jednom nedeljno slati izveštaje o aktuelnoj situaciji i planiranim daljim aktivnostima, a da će se Krizni štab sastajati minimum jednom mesečno.

Kako je navedeno, u ovom trenutku neophodna je saradnja i međusobna podrška svih nadležnih državnih organa, veterinarskih službi i kriznih centara na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i ključno je da se maksimalno pojača efikasnost svih činilaca u smislu pravovremenog i hitnog angažovanja sredstava, ljudstva i opreme.

Nije potvrđen nijedan slučaj

Ministar Martinović istakao je da u Srbiji nije zabeležena nijedna sumnja, niti potvrđen slučaj ove bolesti, te da je poslednji slučaj slinavke i šapa u našoj zemlji registrovan 1996. godine na teritoriji Kosova i Metohije.

Međutim, usled registrovanja slučajeva zaraze najpre u Nemačkoj u januaru ove godine, a potom i u Mađarskoj u martu, te s obzirom na to da slinavka i šap spada u naročito opasne zarazne bolesti, koje karakteriše naglo i brzo širenje, ministar je naglasio da Srbija postupa po prvom stepenu uzbunjivanja i preduzima sve preventivne mere za sprečavanje nastanka i širenja bolesti.

Apel Ministarstva poljoprivrede zbog pojave slinavke i šapa u Mađarskoj

Podsetimo, Ministarstvo poljoprivrede je po potvrđivanju prvog slučaja bolesti u Nemačkoj donelo Naredbu o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja zarazne bolesti slinavka i šap. Mere obuhvaćene naredbom trenutno važe za Nemačku i Mađarsku, ali se mogu proširiti, smanjiti ili ukinuti u zavisnosti od analize rizika i praćenja kretanja bolesti.

Može da opustoši stočni fond

Bolest slinavka i šap ima širok raspon prijemčivih životinja, uključujući goveda, svinje, ovce, koze, jelene, losove, antilope i bizone. Prenosi se kretanjem zaraženih ili kontaminiranih životinja, proizvoda, ljudi, ali i putem vetra.

"Rizik pojavljivanja ove bolesti je u tome što, ukoliko se proširi, može da opustoši stočni fond, nanese veliku ekonomsku štetu državi i širem okruženju i dovede do ograničenja unutrašnje i međunarodne trgovine mesom i proizvodima od mesa papkara", upozoravaju iz nadležnog ministarstva.

Ir resornog ministartva navode da su sve aktivnosti koje država sprovodi u skladu sa Pravilnikom o utvrđivanju Plana upravljanja kriznim situacijama, koji sadrži mere i procedure za suzbijanje zaraznih bolesti životinja, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu.

Slinavka i šap ponovo u Evropi, kako prepoznati ovu zaraznu bolest papkara?

"Glavni cilj je eliminacija rizika po zdravlje ljudi i životinja, kao i sprečavanje unosa bolesti, uz očuvanje životne sredine i održanje statusa Srbije kao zemlje slobodne od zaraznih bolesti."

Uprava za veterinu pripremila je Operativni priručnik za sprovođenje kriznog plana za kontrolu i suzbijanje ove zarazne bolesti koji je izrađen u skladu sa nacionalnim propisima i usaglašen sa propisima Evropske unije i usmeren je na unapređenje pripremljenosti za vanredne situacije u slučaju postojanja sumnje na slučajeve ili izbijanja slinavke i šapa.