Obroci sa viškom energije (više silaže, više koncentrata) dovode do prelaska u tovnu kondiciju grla i nepovratnog odlaganja masti u vimenu, koje smanjuje izgradnju tkiva u kojem se stvara mleko.
Ishranom junica može da se utiče na njihov porast, oplodnju pri prvom osemenjavanju, na mlečnost kako u prvoj laktaciji tako i na dalje i opšte na zdravlje i dalje korišćenje. Da bi se shvatilo koliko je ishrana bitna za mlečnost u prvoj laktaciji, treba znati kako se razvija mlečna žlezda (vime), objašnjava stručnjak za stočarstvo Poljoprivredno stručne službe Pirot Zoran Nikolić.
Mlečna žlezda se formira još dok je tele u majčinoj utrobi, ali je tkivo u kojem se stvara mleko, pri rođenju još uvek nerazvijeno. Nasuprot tome, razvijeno je vezivno tkivo koje je takođe sastavni deo vimena ali ne utiče na stvaranje mleka, a uporedo sa njim razvijen je i sistem krvnih sudova.
U prvih nekoliko meseca, mlečna žlezda raste istom brzinom kao i telo životinje, a posle dva do tri meseca uzrasta ona počinje da raste brže od tela. Tada je naročito brz porast masne podloge i kanala koji se granaju u njoj. Ovako brzi rast ćelija vimena je u tesnoj vezi s razvojem reproduktivnih organa junice i prestaje pri pojavi puberteta ili kratko nakon toga.
U toj fazi razvoja, mlečne žlezde junice su teške oko dva do tri kilograma, od čega je sekretorno tkivo (tkivo u kojem se stvara mleko) samo 0,5 do jedan kilogram. Neposredno pre osemenjavanja i neko vreme nakon toga, vezivno tkivo čini oko 85 odsto mlečne žlezde junice. Tek pri kraju steonosti njegovo učešće se smanjuje na 40, a deo vimena u kojem se stvara mleko zauzima 60 odsto.
Кada se junice hrane tako da ostvaruju visoke dnevne priraste u periodu do puberteta, to ima negativan uticaj na rast mlečne žlezde, i to počev od 3. meseca života. Obroci sa viškom energije (više silaže, više koncentrata) dovode do prelaska u tovnu kondiciju grla i nepovratnog odlaganja masti u vimenu, koje smanjuje izgradnju tkiva u kojem se stvara mleko. To po pravilu dovodi do manje mlečnosti u prvoj, ali i u sledećim laktacijama.
Ovo nije jedina šteta prekomerne ishrane junica. Druga posledica je takozvani tovni sterilitet. Zbog malih i nedovoljno razvijenih jajnika po pravilu izostaje pravovremena oplodnja i kasni se sa ulaskom i u reprodukciju i u proizvodnju mleka i eksploataciju grla, ističe Nikolić.
Kako smo ranije pisali, najčešće se na sedam do 10 dana pred telenje, količina stočne hrane značajno smanjuje ili čak i isključuje iz obroka. Količina koncentrata se na dva do tri dana pred partus smanjuje na jedan do dva kilograma ili se potpuno isključuje, u zavisnosti od brzine nalivanja vimena kod junica. Na dan pred telenje junicama se daje samo manja količina sena, kako bi se smanjila popunjenost organa za varenje i tako olakšao sam čin.
Izvori
Tagovi
Autorka
Nakon prosipanja mleka sledi zasipanje trgovinskih lanaca stajnjakom
Od pašnjaka do vrhunskog mesa: Zašto su Pešići odlučili da gaje angus goveda?
Jelena je inženjerka poljoprivrede - izabrala je da gaji sanske koze i pravi sir
Gde je zabeležen pad, a gde rast cene prasića i tovljenika?
Prasići do 400 din/kg, cena jagnjadi do 520 din/kg
Nakon prosipanja mleka sledi zasipanje trgovinskih lanaca stajnjakom
Od studentske klupe do svoje farme: Počeli sa dva jareta, danas imaju i mini siranu
Izazovi za proizvođače mleka: Rast domaće proizvodnje, uz pad potrošnje
