Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Farmski uzgoj
  • 19.12.2022. 13:30

Zašto uzgajati magarce - korist je višestruka?

U pogledu smeštaja i ishrane ove životinje su veoma skromne. Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti, magarci su najčešće živeli od hrane koju su sami pronalazili.

Foto: Vedran Stapić
  • 1.503
  • 75
  • 0

Današnji magarac udomaćen je pre 8.000 godina, vodi poreklo iz Afrike, a širenje na evropski kontinent išlo je preko mediteranskih zemalja. Radnu sposobnost, ove životinje, njegovu skromnost u pogledu hrane i vode posebno su cenili poljoprivrednici, trgovci i putnici.

Prvobitno je korišćeno magareće meso i koža, a kasnije se razvila radna uloga. Razvoj mehanizacije u poljoprivredi doveo je do toga da je uloga magaraca u svakodnevnom životu i radu čoveka velikim delom potisnuta, navodi iz Odeljenja za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi RS Jelena Klječanin. Krajem 20. veka magarac se retko sretao, mogao se videti jedino u stadima nomada ili kao turistička atrakcija.

"Zadnjih godina ova nepravedno zapostavljena životinja ponovo pronalazi svoje mesto. U današnjem vremenu, gledajući potrebe čoveka, postoji više načina zbog kojih uzgoj magaraca može biti od koristi", ističe ovaj savjetodavac.

Magareće mleko sve traženije

Danas postoje farme koje su razvile svoju proizvodnju u pravcu proizvodnje magarećeg mleka, pružanja usluga agro-turizma, hipoterapije - druženje dece sa magarcima zbog bolje socijalizacije i zbližavanje s prirodom. Sve značajniji su i kozmetički proizvodi napravljeni na bazi magarećeg mleka, za kojim vlada velika zainteresovanost. Posebno je ovaj proizvod bio tražen u periodu pandemije Covid-19.

"Magarice se sve češće gaje zbog mleka, koje se koristi kao dodatak ishrani za prevenciju i u lečenju nekih bolesti", kaže Klječanin, dodavši da one daju male količine mleka, maksimum je pet decilitara dnevno u piku laktacije.

Magareće mleko je po sastavu najsličnije majčinom (Foto: Selma Mujić)

Na količinu mleka utiču brojni paragenetski faktori: ishrana, smeštaj, način muže, stadijum laktacije, a u dobroj meri i broj dnevnih muža. 

Mleko ima slatkasti ukus, savetodavac pojašnjava da se razlog krije u većem sadržaju laktoze. U odnosu na svima dobro poznato kravlje, magereće je providnije čemu je uzrok manji sadržaj mlečne masti. Kako većina autora ističe ono je po sastavu najsličnije majčinom, sadrži i do 60 puta više vitamina C u odnosu na kravlje, kao i vitamine A, D, E, visoke količine magnezijuma, kalcijuma, fosfora, kalijuma, cinka.

"Zbog povoljnog sadržaja imunoglobulina u ukupnim proteinima ima antibakterijska i antivirusna svojstva te sprečava razne upalne procese, preporučuje se kod prehlada, alergija, bronhitisa, dermatoloških oboljenja", ističe Klječanin i dodaje da je posebna korist to što jača imunitet kod dece i odraslih.

Svoju primenu pronašlo je i u kozmetici, pa tako se upotrebljava za pravljenje raznih masti, krema, losiona i lekovitih kupki. Legenda kaže da ga je koristila egipatska kraljica Kleopatra i da je za njenu mitsku lepotu odgovorna upravo kupka od magarećeg mleka i meda.

Skromne životinje

U pogledu smeštaja i ishrane ove životinje su veoma skromne. Objekti su uglavnom otvorenog ili poluotvorenog tipa koji treba da im obezbede siguran zaklon od vremenskih nepogoda, kiša ili visokih temperatura. Zahvaljujući svojoj prilagodljivosti, najčešće su živeli od hrane koju su sami pronalazili. Posebno težak period po pitanju ishrane bila je zima, ali s dolaskom proleća i bujanjem vegetacije vraćali su se u kondiciju.

Osnova obroka je paša i seno, a žitarice se dodaju po potrebi

"Danas u farmskom uzgoju, kada ovu životinju koristimo za proizvodnju mleka ili druge svrhe, uzgajivači se trude obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane u skladu s dobrim poljoprivrednim praksama i Zakonom o dobrobiti životinja. Osnova obroka je paša i seno, a žitarice se dodaju po potrebi", pojašnjava savetodavac, naglasivši kako su im šargarepa, jabuke i generalno voće poslastica koju rado konzumiraju.

Izdržljive su i dugovečne životinje. Polno sazrevaju u dobi od 12 do 18 meseci. Magarice se pripuštaju s dve do tri godine, najčešće u proleće, dok se magarci mogu početi ranije koristiti u reprodukciji, ali u početku s manjim intenzitetom. Gravidnost magarice traje 375 dana s odstupanjem od +/- 25 dana.


Tagovi

Magarac Uzgoj magaraca Farmski uzgoj Gravidnost magarice Jelena Klječanin Magareće mleko


Autorka

Selma Mujić

Više [+]

Diplomirani žurnalista i digitalni marketing menadžer, s višegodišnjim iskustvom u tv i web novinarstvu.