Život dva stočara: Deli ih 170 kilometara i 47 godina

Antonio Kiš iz Verušića kod Subotice i Radenko Jeremić iz Salaša Crnobarskog kod Bogatića bave se tovnim govedarstvom. Prvi uzgaja goveda rase limuzin, a drugi bikove simentalce. Prvi ima 25, a drugi 72 godine.

Prema podacima koji su dobijeni tokom prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede, mladi do 25 godina čine svega 0,9 odsto nosilaca poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji. Stariji od 65 godina čine 43 odsto, a poljoprivrednici između 55 i 65 godina 25 odsto. Prosečna starost vlasnika gazdinstva je 60 godina, a tek svaki 11. je mlađi od 40 godina.

"Teško je mladima danas u poljoprivredi, posebno onima koji tek počinju da se bave ovim poslom. U našoj porodici postoji višedecenijsko iskustvo, pa je meni bilo lakše. Da sam krenuo od nule, bilo bi mnogo teže", počinje priču mladi poljoprivrednik Kiš.

On je među onima koji čine 0,9 odsto mladih poljoprivrednika u Srbiji. Oni od 25 do 35 godina čine 4, 3 odsto ukupnog broja vlasnika gazdinstava. 

Iz Holandije nazad u Srbiju

Pre tri godine završio je Poljoprivredni fakultet u Holandiji, u gradu Hertogenboš.

"Studirao sam smer Međunarodna trgovina hranom i agrobiznis i težim da svoje znanje stalno proširujem, da se edukujem. Mladima u Evropi, konkretno u Holandiji, mnogo je lakše nego nama ovde. Postoji mnogo startap kompanija, ohrabreni su da krenu u svoju proizvodnju, ali je i mnogo otvorenih radnih mesta u poljoprivrednom sektoru."

Znanje koje je stekao kroz obrazovanje svakako mu mnogo znači u bavljenju stočarstvom. Ipak, kaže, saveti koje dobija od oca i starijih kolega poljoprivrednika, neprocenjivi su.

"Ispomažemo se svakodnevno. U ovom digitalnom vremenu dostupne su nam mnogobrojne informacije, mogu da vidim iskustva drugih stočara iz zemlje i sveta, učim stalno. Našim starijim poljoprivrednicima to nije toliko blisko, ali njihovo iskustvo je za mene od ogromne važnosti."

Nastavio porodičnu tradiciju

Njegova porodica već generacijama unazad živi od poljoprivrede i nije se dvomio da li će ovu tradiciju nastaviti. Pre šest godina počeo je da se bavi tovnim govedarstvom - uzgojem goveda francuske rase limuzin.

"Videli smo da na tržištu nedostaje mesa i zato smo se odlučili za ovu granu poljoprivrede. Još jedan problem kod nas je taj što mladi sve manje žele da se bave mlečnim govedarstvom, a ovaj sistem krava-tele je mnogo lakši", priča on za Agroklub.

Trenutno ima 70 krava na svom gazdinstvu, a pomažu mu otac i dva brata. Prema njegovim podacima, u Srbiji se uzgaja između 1.500 i 2.000 limuzin goveda.

"Oko krava i teladi uvek ima posla, ali u smislu ishrane i bolesti tovne rase su manje zahtevne za uzgoj. Ne težimo da proizvedemo što više litara mleka kao u mlečnom govedarstvu, nego da krava proizvede zdravo tele i da ima mleka samo za potrebe teleta."

Trudi se da ceo sistem na farmi bude zaokružen i samoodrživ.

"Prirodan je pripust. Krave ne muzemo, tele sisa pola godine, nakon čega se odvaja od krave", pojašnjava.

Obrađuje 20 hektara zemlje

Hranu za goveda proizvodi sam na 20 hektara državne zemlje.

"Uzgajam pšenicu, silažni kukuruz i raž. Moje krave pojedu dnevno 15 do 20 kilograma kabaste hrane, tu spada žitna slama, senaža raži i kukuruzna silaža, plus minimalno koncentrata."

Cilj mu je, dodaje, da uz izbalansiranu i jeftinu hranu proizvede kvalitetno tele, junicu, bika i kravu.

"Tako da naša proizvodnja bude isplativa."

Kaže da je ova godina posebno teška za proizvođače.

"Prinosi su drastično smanjeni. Dobro ćemo preračunati koliko će nam hrane trebati za čitavu godinu. U najgorem slučaju, moraćemo da dokupljujemo."

Ima prostora da se bira

Prošle godine je pomoću IPARD sredstava kupio novi traktor, a preko opštinskog konkursa navigaciju. Ima i dve prikolice i sejalicu. Ostalu mehanizaciju pozajmljuje od porodice ili prijatelja. Uprkos svim izazovima, smatra da poljoprivreda pruža mnogo opcija.

Da li je limuzin rasa zamena za simentalca?

"Uvek ima prostora da se bira. Da li želimo i možemo da uložimo manje ili više, a dalje zavisi od nas - da li ćemo uložiti vreme i trud da to bude uspešno", kaže ovaj stočar i poručuje:

"Treba biti pametan i gledati kako da proizvodnja bude održiva, istražiti šta ima šanse u Srbiji. Šta je isplativo, ali i dobro za okolinu, za budućnost, a da ima i profita. Zbog toga smo se mi opredelili za tovno govedarstvo", zaključuje on.

Od tri krave do 400 bikova

Na oko 170 kilometara od njegove, u Salašu Crnobarskom, nalazi se farma Radenka Jeremića. Već decenijama, njegovi dani izgledaju gotovo identično. Kaže, prvo stoka, pa sve ostalo.

"Poljoprivedom se bavim celog svog veka. Završio sam osam razreda osnovne škole, tada je to tako bilo, ostao sam na selu. Kada sam došao iz vojske ’73. godine krenuo sam da držim tri, četiri krave", počinje priču on.

Vremenom, broj grla se povećavao. Krave ne drži već 20 godina i od tada se isključivo bavi uzgojem tovnih bikova simentalske rase.

"Povećavao sam broj postepeno, a maksimalno sam imao 400 bikova prošle godine. Sada sam taj broj smanjio i držim oko 200."

Čuveni bikovi: Jablan, Mališa, Veliša

A Radenkovi bikovi su sve, samo nisu obični. Na ovogodišnjem novosadskom Poljoprivrednom sajmu njegov Jablan je poneo titulu najtežeg, sa čak 1.500 kilograma. Ovaj čist austrijski simentalac star je tri godine, a pobedu je odneo drugu godinu za redom.

"Hranim ga isto kao i ostale bikove, nema tajne. To najviše zavisi od genetike."

Takođe, njegov bik Mališa je tri puta bio pobednik u kategoriji najtežih na istom sajmu, pa posle toga Veliša dve godine.

"Kupujem telad od 11, 12 meseci, tada imaju oko 150 kilograma. Tovim ih oko godinu dana, do nekih 550, 570 kilograma težine. Prodajem ih klanicama", kaže on i dodaje da potražnje uvek ima, da sve proda, ali da je cena uvek problem.

"Eto, pre tri meseca su bili 3,2 evra, a sada 2, 8 po kilogramu. Ogromna je to razlika."

Mehanizacija olakšala posao

Svaki njegov dan počinje pripremanjem hrane za stoku.

"Sada je sve mehanizovano, pa mi je mnogo lakše. Pre je bilo mnogo teže. Ipak, mnogo smo i uložili objekte. Treba mi oko dva sata da pripremim hranu, da sameljem kukuruz, da ubacim sve u mikser prikolicu", priča nam on.

Jablan i Robi najteži bikovi na Sajmu poljoprivrede - atrakcije od 1.500 kilograma

A koliko je teško sa 72 godine brinuti o 200 bikova? Da li mu neko pomaže?

"Navikao sam ja, ali nikada mi nije bilo lako. Tu su supruga, dva sina i snaje, imam i petoro unučića. Radimo svi zajedno. Sinovi sve rešavaju kada je reč o subvencijama za stoku, e agraru, ja to ne znam i ne razumem se."

Stiže i 700 prasića

Obrađuje 52 hektara zemlje, od čega 12 hektara zakupljuje. Na svojim parcelama proizvodi hranu za bikove, uglavnom pšenicu i kukuruz.

"Ove godine su katastrofa prinosi, prosek kukuruza će kod mene biti oko 3 do 3,5 tone po hektaru. Silažni kukuruz uzgajam na 10 hektara, pa silaže bude za čitavu godinu. Kukuruz u zrnu uvek dokupljujem, kao i soju, suncokretovu sačmu, premiks, sve za pripremu koncentrata."

Za ovog stočara, čini se, nema stajanja. Kupio je i 700 prasića koji treba za desetak dana da stignu iz Danske.

"Kod svinja je malo brža para. Treba oko 100 dana da se utove i prodaju. Adaptirao sam objekte za njihov tov, sve sam spremio."

Gledajući njegovo bogato iskustvo, za kraj ga pitamo: ima li neki savet za mlade ljude koji se bave poljoprivredom?

"Nisam pametan, sve je teže. Ne znam ni šta bih im rekao. Volim svoju zemlju, zato sam i ostao ovde. Ipak, sve je manje sigurnosti u govedarstvu, ali i u celokupnoj poljoprivredi", iskreno zaključuje i odlazi žurno da završi berbu kukuruza.

To se mora, bikovi ne smeju da ostanu gladni.

_{Naslovna fotografija: AK grafika/Antonio Kiš/Dinka Bogunović}