• Mladi ovčar
  • 24.02.2020. 10:00
  • Banjalučka regija, Republika Srpska, Stričići, Manjača

Život ovčara je pun iskušenja, ali lep

Mladi ovčar svake godine oko sedam meseci provede pod otvorenim nebom s ovcama, u potrazi za ispašom. Svakog februara, vraća se kući na Manjaču, gde dočekuje proleće i leto, a onda, na jesen, sve ispočetka.

Foto: Gordana Vila
  • 224
  • 50
  • 0

Svuda oko nas, često možemo čuti mlade ljude koji se žale kako im je posao pretežak. Nije da nema takvih, ali ako pitate dvadesetjednogodišnjeg ovčara Miću Čekića, čućete kratak i jasan odgovor - da su oni koji se žale, većinom razmaženi. 

Već prvi pogled na vetrom išibano i suncem izgoreno lice ovog mladog stočara iz Stričića na Manjači kod Banja Luke, natera nas da pomislimo isto. Nije ni čudo što to misli, jer ovaj mladi čovek više od 200 dana godišnje provede pod otvorenim nebom, s ovcama koje čuva i s njima ide na ispašu. A osmeh ne skida s lica.

"Meni ništa nije teško, na sve sam se navikao. Jednostavno, ovo je moj život i to je meni normalno. Nije ni naporno kao nekada. Sada u pratnji našeg stada imamo i automobil pa često odemo do kuće da se okupamo, nakon čega se vratimo", skromno priča ovaj poljoprivrednik dok u ruci drži motku kojom upozorava ovce, da ne izlaze na put.

Na put kreću početkom oktobra

Stado, koje čuva i vodi zajedno s još trojicom ovčara, osam magaraca i jednim ovčarski psom je veliko. Mesecima potkozarskim njivama, livadama i brežuljcima hoda u pratnji 500 ovaca i 510 jagnjadi. Početkom oktobra krenuli su na put s Manjače.

Nije mu ništa teško da uradi za svoje stado

"Kada smo sišli s Manjače, došli smo do Jelićke kod Prijedora, a onda smo polako stigli do Omarske. Nakon toga smo mesecima hodali po selima oko Omarske. Stigli smo i do Jakupovića i Kozarca i drugih naselja. I tako dan po dan prođe skoro sedam meseci", priča ovčar Mićo.

Život pod vedrim nebom

Osam magaraca su ovčarima glavni pomagači. Na svojim plećima nose sve potrebne stvari, šatore i suvo seno za ovce. Tu i tamo po koju usput i prodaju. Šatori su kuća u kojoj stočari provedu svoj život tokom nomadskih meseci. Neretko, bore se i s kišom, snegom, vetrovima i olujama.

"Neki dan bilo je jako nevreme. Sklonimo se gde stignemo. Često se sakrijemo baš u šatore. Kada nam je hladno, ložimo vatru, tu se grejemo, uz nju kuvamo, pored nje noćimo i sutra opet sve ponovo. Digneš se i na put", priča Čekić.

Od Prijedora do Manjače, ovčarima treba pet dana hoda s ovcama, kako kaže ovaj vredni mladi čovek, kojeg kod kuće čekaju majka, otac, dva brata i sestra. Kod kuće će provesti proleće i leto, a onda krajem septembra ili početkom oktobra, ponovo kreće s ovcama u život pun iskušenja i neizvesnosti. Tako je, čini se, vekovima u njegovim rodnim Stričićima.


Tagovi

Mladi stočar Stado ovaca Mićo Čekić Poljoprivrednik Ovčarski pas Suvo seno Manjača


Autorka

Gordana Vila

Pišem stalno, čini mi se oduvijek. Veliki sam zaljubljenik u prirodu, a dušu odmaram u svom voćnjaku. Vjerujem u staru izreku: "Onaj ko zasadi biljku, vjeruje u sutra". Ja izgleda baš vjerujem.