Značaj minerala i vitamina u pravilnoj ishrani goveda

Minerali su elementi bez kojih se u organizmu životinja nezamislive mnoge fiziološke funkcije. Od njih zavise biohemijski procesi u organizmu, zatim kretanje tečnosti u tkivima, koagulacija krvi, procesi varenja. Savetodavac za oblast sočarstva Dragan Radosavljević naglašava da svaki poremećaj odnosa mineralnih materija u organizmu dovodi do promena zdravstvenog stanja. Pojedini minerali poput kalcijuma, fosfora, kalijuma, natrijuma i magnezijuma se nalaze u telu u većim količinama a služe za formiranje čvrstine skeleta i drugih tkiva. Oni se još zovu i makroelementi.

Nedostatak minerala može uzrokovati bolesti životinja

Postoje i drugi neophodni minerali koji se nazivaju mikroelementima, kao što su: bakar, kobalt, jod, cink i drugi. Oni se nalaze u tkivima u vrlo malim količinama, ali svi oni imaju ozbiljnu ulogu u funkcionisanju čitavog organizma. U praksi je najčešće reč o nedostatku jednog ili više potrebnih mineralnih sastojaka u hrani ili o nepovoljnom odnosu pojedinih minerala. Ti poremećaji se nepovoljno odražavaju na organizam životinje. Povećane potrebe za mineralnim materijama pokazuju životinje sa većim proizvodnim sposobnostima i u procesu razvoja organizma. Bremenite životinje troše više minerala, kao i mlade životinje kojima trebaju veće količine minerala za izgradnju tkiva i skeleta.

Poremećaji odnosa fosfora i kalijuma mogu uzrokovati različite anomalije

Veće količine minerala troše se i kod povećane proizvodnje mleka, jaja, vune, u tovu... Naročito je potrebno osigurati dovoljne količine kalcijuma i fosfora koji moraju biti u određenom odnosu. Ali taj odnos je često poremećen pa dolazi do mnogih anomalija kao što su: rahitis i
osteomalacija, žderanje raznih predmeta, lizanje zidova, pijenje osoke, nošenje jaja sa mekom ljuskom, kanibalizam i slično. Takođe, manjak kalijuma i natrijuma u organizmu dovodi do različitih anomalija, kao što su poremećaji u varenju, smanjenje produkcije mleka, gubljenje apetita, lizanje raznih predmeta, smetnje u funkciji mišića i tako dalje.

Nedostatak natrijum-hlorida jače izražen kod biljojeda

Veći značaj se pridaje natrijumu, posebno njegovoj vezi sa hlorom, odnosno natrijum-hloridu. Nedostatak natrijumhlorida izraženiji je kod biljojeda jer oni s hranom primaju manje količine tog minerala, zato se ovcama daje so, najčešće u vidu kamena koji one slobodno ližu. Među mineralima nephodnim za životinjski organizam nalazi se i gvožđe. Posebno je veliki njegov značaj kod mladih životinja, naročito kod prasadi, a donekle i kod teladi i jagnjadi kod kojih se, kao posledica nedostatka gvožđa, javlja anemija. Treba pomenuti i nedostatke bakra, kobalta i joda u hrani, a oni su vrlo važni u funcijama organizma jer njihov nedostatak dovodi do raznih poremećaja.

Povećanje produktivnosti uzrokuje poremećaje ishrane kod goveda

Organizam životinja se neprekidno troši. U njemu se odvijaju stalni procesi oksidacije. Da bi se ti procesi održali na nivou fizioloških potreba, organizmu je redovno potrebna hrana. Poremećaj u tom sastavu i odnosu dovodi i do poremećaja u funkcijama. Intenziviranjem stočarske proizvodnje i željom za što većom produktivnošću domaćih životinja, sve više dolaze do izražaja razne nepravilnosti u ishrani stoke. Načešće je slučaj da životinje hranom ne dobijaju u dovoljnim količinama samo neke sastojke, čiji nedostatak dovodi do oboljenja ili smanjenja produktivnosti. Takva nepotpuna ishrana se ne primećuje odmah, već kroz određeno vreme dolazi do pojave i patoloških stanja. U praksi se najčešće sreću pojave nedovoljne ishrane u odnosu na sadržaj u hrani belančevina, minerala i vitamina.

Vitamini važni biokatalizatori životinjskog organizma

Iako sami ne ulaze u metabolizam životinjskog organizma, vitamini igraju izvanrednu ulogu u njegovoj regulaciji i predstavljaju važne
biokatalizatore. Nepovoljna vitaminska ishrana dovodi do najrazličitijih patoloških stanja kod raznih vrsta i kategorija domaćih životinja.
Tu se najčešće radi o vitaminima A, B, D, i C. Njihov nedostatak dovodi kod životinja do steriliteta, pobačaja, rađanja slabe i za život nesposobne mladunce, povećanog procenta oboljenja i uginjavanja podmlatka. Pravilno sastavljenim obrokom izbegavaju se avitaminoze i posledice koje one izazivaju na zdravlje i proizvodne sposobnosti životinja.