Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Značaj bagrema
  • 31.12.2015. 18:00

Bagrem - od gradova do pošumljenih peščara

Bagrem se dobro se prilagođava uslovima sredine, lako se razmnožava i brzo raste. Može se sresti u različitim staništima. Da bi višestruki značaj bagrema u potpunosti došao do izražaja mora se voditi računa gde će se saditi.U suprotnom, nije ga se lako rešiti.

  • 9.210
  • 119
  • 0

Bagrem (Robinia pseudoacacia L.) potiče iz jugoistočnih delova Severne Amerike. Do Evrope je stigao zahvaljujući francuskom botaničaru i misionaru Žanu Robinu, koji ga je početkom 17. veka preneo u Francusku. Po njemu je rod bagrema dobio ime Robinia, a pseudoacacia znači lažna akacija. Drugi nazivi za bagrem su: akacija, bagrema, bela bagrena, beli bagrem, belo drvo, robinija.

Bagrem je heliofilna vrsta, za razvoj mu je potrebno mnogo svetla. Stablo doseže visinu do 25 m. U šumskom fondu Srbije, prema procenjenom broju stabala, bagrem učestvuje sa 10,3% i ubraja se glavne vrste lišćarskog drveća.

Višestruki značaj bagrema

Bagrem je od davnina imao široku primenu i ima ogroman društveni, ekonomski i ekološki značaj. Nakon Drugog svetskog rata poklanjana mu je velika pažnja. Sađen je u šumskim kompleksima, pored puteva, kao vetrozaštitni pojas, na međama njiva, u parkovima.

bagrem kako međaš
Bagrem kao "međaš"

Bagrem predstavlja odlično rešenje za površine koje se u druge svrhe ne mogu koristiti i koje su nepovoljne za sadnju drugih vrsta drveća. Idealan je za pošumljavanje goleti, bujičnih područja i klizišta kojima preti erozija, jer svojim korenjem koje prodire u dubinu i do 7 m i bočnim žilama koje se površinski prostiru dobro učvršćuje zemljište. Na peskovitim područjima koristi za vezivanje "živog" peska (Deliblatska i Subotička peščara).

Sa energetskog aspekta, bagrem spada u brzorastuće i kalorično drvo pa se koristi u podizanju energetskih plantaža. Kao tehnička građa bagrem se koristi za potporu, stubove, pravljenje parketa, izradu alata, u vinogradarstvu, rudnicima. Bagremovo drvo se dobro obrađuje. Trajnost je velika ali sušenje treba vršiti lagano, jer je bagrem sklon vitoperenju i raspucavanju.

Kao najrasprostranjenije medonosno drvo, bagrem je od neprocenljivog značaja za pčelarstvo. Bagremova paša je kod nas glavna paša. Bagrem cveta tokom maja, a vremenski period cvetanja zavisi od geografskog položaja i klime. Te vremenske razlike u cvetanju omogućuju pčelarima da koriste dve, ili tri bagremove paše u jednoj sezoni.

Krošnja i izdanci bagrema služe kao hrana divljači, seme sakupljaju ptice, što sve utiče na kapacitet životinjskog sveta u šumama. Od domaćih životinja, koze rado brste lišće i mlade izdanke bagrema.

Na žilicama korena bagrema nalaze se bakterije koje vezuju azot iz vazduha i obogaćuju zemljište. Kao deo tradicionalne medicine bagrem je danas pomalo zaboravljen. Od osušenog cveta prave se čaj i sok. Bagrem je svoje mesto obezbedio i u hortikulturi i pejzažnoj arhitekturi, za ozelenjivanje i oplemenjivanje urbanih površina.

Kada se zanemari, ispoljava negativnu stranu

bagrem kao izvor toplote
Bagrem kao ogrev

Bagrem se razmnožava izdancima, korenovim ostacima i semenom. Kada se ostavi bez nadzora formira se gusto šipražje koje je teško raskrčiti, usled sposobnosti da se lako regeneriše. Tada postaje invazivna vrsta koja ugrožava biodiverzitet i pod čijim prodorom nestaje autohtona vegetacija. Zbog toga bagrem ne treba saditi na terenima sa autohtonim vrstama i poljoprivrednim kulturama, već njime treba osvajati lošije i siromašne terene. Zaustavljanje širenja bagrema zahteva mnogo energije i upornosti. Potrebno je redovno u periodu vegetacije zasecati izdanke ili koristiti određene herbicide.

Za ljude su svi delovi bagrema osim cveta otrovni. Toksičnost izaziva materija rubinin, a do trovanja dolazi kada se oralnim putem u organizam unesu kora, listovi, seme ili mahune. Simptomi trovanja su suvoća grla, grčevi u abdomenu, malaksalost, nepravilan rad srca, grčenje mišića.

Varijabilnost bagrema

Pored osnovne vrste postoji i mnoštvo varijeteta bagrema - patuljasti, ukrasni, medonosni. Selektivnom radom stvoreni su varijeteti bagrema kod kojih je umanjena negativna osobina odbacivanja liske u periodu vegetaije, čime se smanjilo prljanje okoline i povećao udeo bagrema u ozelenjavanju urbanih površina, kao što su: Decaisneana, Pyramidalis, Tortuosa, Aurea, Stricta, Hispida. Varijetet kuglastog bagrema Umbraculifera ima krošnju pravilne forme i bez trnja je, dobro se ukorenjuje ali retko cveta.

U Mađarskoj, koja u Evropi prednjači po površinama pod bagremom, ukrštanjem su stvorene oplemenjene sorte namenjene pčelarstvu: Rozsazsin, Debreceni, Matyusi, Zalai i dr.


Tagovi

Bagrem Medonosno drvo Akacija Cvet Krošnja Šuma Stablo Šipražje


Autorka

Dragana Milićević

Više [+]

Dragana Milićević, Zaječar