• Feromonske klopke
  • 02.02.2019. 10:00

Borba protiv potkornjaka u Nacionalnom parku Tara

Za pet godina na području Nacionalnog parka Tara uhvaćeno je oko 70 miliona potkornjaka. U 2014. godini uhvaćeno je čak 33 miliona potkornjaka, potom je ulov prepolovljen da bi prošle godine uhvaćeno oko šest miliona.

Foto: NP "Tara"/Ranko Milanović
  • 854
  • 125
  • 0

U Nacionalnom parku Tara još 2012. godine suočili su se sa izraženim klimatskim promenama, ekstremno visokim temperaturama i sušom tokom leta, ali i neuobičajeno obilnim padavinama tokom zime i proleća, što je uslovilo sušenje stabala četinara. Sušenjem su zahvaćena stabla jele, smrče i Pančićeve omorike - simbola Tare i Srbije. Ta klimatska promena imala je za posledica povećanja brojnosti sipaca potkornjaka, kao jedne od najvećih štetočina za šumska stabla kada stupe u prenamnoženje. Кakvu opasnost potkornjaci predstavljaju za šumu govori podatak da za dve-tri nedelje 100 do 200 ovih bubica može da osuši jedno stoletno stablo.

Prema rečima Ranka Milanovića, rukovodioca Službe informisanja, prezentacije i turizma u Nacionalnom parku Tara za pet godina, na području ovog nacionalnog parka, uhvaćeno oko 70 miliona potkornjaka. Zbog toge je morala da se primeni sanitarna zaštita kojom je obuhvaćena seča oko 30.000 kubika drveća ili oko 24.000 stabala na površini od oko 1.850 hektara. Da bi se smanjio broj insekata preduzete su dalje mere. 

Prve godine, 2014. godine, uhvaćeno je čak 33 miliona potkornjaka

Da bi izbegli katastrofu preduzeli su mere zaštite, jer su štete mogle biti nesagledive za šumu na Tari. Zahvaljujući donaciji Norveške ambasade od 67. 000 evra i stručnoj podršci Šumarskog fakulteta iz Beograda, Nacionalni park Tara je u okviru projekta "Zelena Tara" nabavio i postavio 1.200 feromonskih klopki za suzbijanje ovih insekata. Feromonske klopke rade na principu mamca koji svojim mirisom privlači insekte.

"Na Tari se koriste tzv. agregacioni feromoni koji privlače jedinke oba pola. Ove klopke se uglavnom koriste kao način za praćenje stanja i brojnosti populacije, dok su u slučaju Nacionalnog parka Tara stručnjaci odlučili da gustom mrežom od 1.200 klopki krenu u suzbijanje prenamnožene populacije potkornjaka. Prve godine, 2014. godine, uhvaćeno je čak 33 miliona potkornjaka, potom je ulov prepolovljen da bi prošle godine bio oko 6 miliona što je pokazatelj da smo adekvatno reagovali" rekao je Milanović. 

Pored feromonskih klopki preduzete su i druge mere

Jedna feromonska klopka može da uhvati na desetine hiljada sipaca potkornjaka. Princip rada klopke je takav što se u nju ubacuje agregacioni feromon, koji predstavlja mešavinu potkornjakove pljuvačke i mirisa drveta. On služi da mami insekte koji ulaze kroz prolaze na klopci i upadaju u koritance na dnu ploče. To je prost princip koji ne ubija insekte, nego ostaje tu zarobljen. Кlopke mogu da traju više godina, dok feromoni traju do 60 dana, za jedno rojenje potkornjaka. Najvažnije je sprečiti prvo rojenje krajem marta. Ali, klopke ne mogu u potpunosti rešiti problem. Potrebno je i vreme. 

Pored feromonskih klopki preduzete su i druge mere, kao što su uklanjanje osušenih stabala koja su pogodna za razmnožavanje potkornjaka, obnavljanje šume, održavanje strogog šumskog reda, hitna sanacija požarišta, šumskih klizišta itd.

Potkornjaci naseljavaju jako slaba, umiruća stabla

Potkornjaci su mali insekti, veličine od 1- 8 milimetra.

"Oni ispod kore grade sistem hodnika u kojima odgajaju svoje potomstvo. Hrane se drvetom i tipične su sekundarne štetočine. Naseljavaju jako slaba, umiruća stabla, sveža posečena stabla ili neoguljenu složenu oblovinu. Međutim, kada se prenamnože, naseljavaju i potpuno zdrava stabla i ponašaju se kao primarne štetočine" rekao je Milanović.

Ranko je objasnio da potkornjaci tokom jedne godine mogu imati dve ili tri generacije, odnosno šire se geometrijskom progresijom i mogu postati primarne štetočine.

"Problem je što se zaraženo drvo, koje nagrizaju brojne štetočine pod njegovom korom, osuši za mesec dana i u tom razdoblju može zaraziti okolnih 60 stabala. Najvažnije je da se spreči prvo rojenje, krajem marta odnosno početkom aprila. Posle toga slede još dva rojenja, sledeće je u drugoj polovini juna i treće, u nižim predelima, krajem avgusta" rekao je Milanović.


Foto prilog


Tagovi

Nacionalni park "Tara" Ranko Milanović Sipac poktornjak Klimatske promene Šuma Zelena Tara Feromonske klopke Feromoni Insekti Obnavljanje šume Primarne štetočine


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Zvezdana Gligorijevic

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi