Čipovan najstariji medved na Tari: Miša ima više od 15 godina

Posle dvanaest godina praćenja kretanja mrkih medveda u Srbiji, nedavno je na području Nacionalnog parka Tara uhvaćen i čipovan do sada najstariji medved u Srbiji. Star je više od deset godina, a težak 201,2 kg. 

Tim za monitoring mrkog medveda neprekidno sprovodi aktivnosti na praćenju i čipovanju medveda na području Srbije od 2007. godine. Timom rukovodi doc. dr Duško Ćirović, profesor na Biološkom fakultetu, i on kaže da su do sada uhvatili 21 medveda, od kojih su 15 obeleženi ogrlicom. 

"Poslednjeg medveda uhvatili smo 26. juna ove godine u Račanskoj šljivovici u NP Tara. Tu ima hranilište za medvede, pa smo ga prihranili, uspavali i sproveli dalju proceduru. Izmerili smo ga, uzeli neke uzorke, stavili ogrlicu, a sve to vreme je veterinar pratio stanje medveda. Kada smo završili, probudio se iz anastezije i on je zdrav otišao u šume Nacionalnog parka", kaže dr Ćirović.

Nada se da će na njemu ostati ogrlica, jer ti veliki medvedi imaju jak vrat, većeg prečnika nego glava, pa može i da je svuče preko glave. Medved je star više od 15 godina, a dobio je i ime - Miša.

Od svih obeleženih medveda samo dva nisu nikada otišla na teritoriju Bosne

U ovom momentu prati se kretanje tri medveda i dva se nalaze na Tari, a jedan na Jadovniku iznad Prijepolja. Od 2007. godine ovaj tim je uhvatio 20 medveda, a Miša je petnaesti obeleženi sa ogrlicom. 

"Medved se kreće teritorijom od 90 km2 do 4.500km2, što opet sve zavisi od starosti medveda, pola i sezone. Ženke su teritorijalnije u odnosu na mužjake, mladi mužjaci imaju veće teritorije, a stariji manje, a ima i drugih faktora koji utiču na kretanje medveda. Tara je prostorno relativno mala u odnosu na veličinu teritorije za potrebe jednog medveda", kaže dr Ćirović.

Po njegovim rečima od svih obeleženih medveda samo dva nisu nikada otišla na teritoriju Bosne. Inače, u istočnoj Bosni i u zapadnoj Srbiji je ista populacija, koja prelazi granicu.

"Imali smo označenog medveda, koji 80 odsto svog vremena provodi na teritoriji Bosne. Kada smo ga označili posle tri meseca je prešao u Bosnu i više se nije vratio u Srbiju", kaže dr Ćirović.

Milica i Vidoje - najmlađi uhvaćeni medvedi, stari dve godine 

Medvedi su njegovi mezimci i svaki uhvaćeni medved je za njega kao dete. Svima zna imena. "Đura, Miloje, Milica, Flekica, Medena, Verbatica, Milka, Rača, Ogi, Vidoje, Dobrivoje, Dragče, Medena, Momo, Živka, Sonja, Andrej, Slobodanka, Miloš i Miša. To su mi kao deca i onda morate da im znate sva imena", sa omehom kaže naš sagovornik.

Najmlađi medvedi, koje su uhvatili, imali su po dve godine. To su Milica i Vidoje. Mečke su imale i svoje prinove. 

"Pratili smo mečke sa mečićima. Flekica se okotila u zimu i imala je dva mečeta, dok je Slobodanka imala jedno meče, kao i Medena. Pratili smo ih dok su imale potomstvo. To je ta reproduktivna grupa", dodao je Duško.

Na Tari do 50 jedinki 

Precizno ne može da kaže koliko ima trenutno medveda u Srbiji. "U zapadnoj Srbiji procenjujemo da ih ima stotinak, a prema gruboj proceni od 40 do 50 jedinki na Tari", dodao je dr Ćirović. 

Projekat praćenja i zaštite mrkih medveda od 2006. godine sprovodi Biološki fakultet iz Beograda u saradnji sa Nacionalnim parkom Tara, Prirodnjačkim muzejom iz Beograda i uz podršku nadležnih ministarstava. Trenutne aktivnosti se realizuju u okviru regionalnog projekta "Zaštićena područja za prirodu i ljude" koji implementira Svetski fond za prirodu - WWF koji finansira SIDA - švedska razvojna agencija.

Dvanaestogodišnje satelitsko praćenje medveda na Tari i kao i praćenje pomoću foto-zamki, dalo je stručnjacima Biološkog fakulteta i NP Tara dosta podataka za njihovu dalju zaštitu i oporavak ove populacije u Srbiji.