Divlji kesten - vrlo koristan, sada uzmite semenke

Divlji kesten, Aesculus hippocastanum L., je visoko listopadno stablo koje raste na vlažnim, humoznim staništima brdovitih krajeva, poput Balkana. Sadi se kao ukrasno drveće po parkovima i drvoredima. Dobro podnose zasenu, hladnoću, ali i sušu.

Od njega se kao lek koristi seme, kora i cvet. Nipošto ga ne uzimajte oralno jer je otrovno i može dovesti do povraćanja, proliva, širenja zenica, a u težim slučajevima i do gubitka svesti.

Plod opada u jesen

Seme divljeg kestena se sakuplja u jesen kada opada s drveta. Sazrevaju tokom septembra i oktobra. Unutar bodljikave ovojnice ploda najčešće je jedna velika tamnosmeđa (crvenosmeđa) semenka glatke površine, čvrsta i kožasta. Ponekad se mogu naći i do tri semenke.

U industriji lekova upotrebljava se samo semeno jezgro, a ljuska se odbacuje. U jezgru (kotiledonima) ima veća količina skroba 40-60 odsto, potom saponina, glikozida, eskulina, gorkih sastojaka, flavonoida (vitamin P), masnog ulja i vitamin B, C i K. U farmaceutskoj industriji iz semena se vadi masno ulje i saponin.

U terapiji se koristi za lečenje venoznog sistema (proširenh vena), naručito protiv hemoroida, u obliku ekstrakta i supozitorija. Smatra se da divlji kesten deluje pre svega prisustvom znatne količine vitamin P, na povećanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti*.

Tinkturu od divljeg kesetna možete napraviti sami. Sakupite semenke u šumi, potom ih usitnite seckanjem i tako pripremljene stavite do polovine tegle ili neke druge staklene posude i prelijte rakijom. Posuda sa ovom smesom se drži na toplom mestu tri do četiri sedmice. Nakon tog perioda rastvor filtrirajte i dobićete tinkturu kojom možete masirati bolna reumatična područja na telu.

Sadnja divljeg kestena

Divlji kesten je korisno drvo, te ga treba što više saditi. Može da naraste do 35 metara visine, a stablo je prečnika do dva metra. Krošnja je gusta i široko razgranata kao i koren.

Semenka klija za oko mesec dana i sadi se u proleće (ako želite da brzo nikne), ali i u jesen se može posaditi kao sadnica koja se pokriva malčem ili drugim pokrivačem kako ne bi došlo do smrzavanja tokom zime. Ali, treba znati da može preživeti i velike minuse pod snegom.

Mlade biljke, proklijale iz plodova mogu se naći i uz sama stabla. Kao takve moguće ih je presaditi na drugo mesto, ali je važno oprezno ih iščupati sa celim korenom. Takva sadnica se prenosi u rupu nekoliko centimetara dublju od korena, a potom se zatrpava rastresitom zemljom.

^{*Farmakognozija, Beograd, 1980}