I u osmoj deceniji obara stabla i zavodi red u šumi

Đerdan od preko 550 istrošenih lanaca za motornu testeru, okačenih na zidu porodične kuće u Novoj Varoši svedoči na godine koje je Jusuf - Juka Kadrić "potrošio" sekući stabla u planinskim vrletima novovaroškog kraja. Zlatar poznaje kao svoj džep, strugao je po Čemernici i Murtenici i lomio se po Vučkim jamama, Bosanju, Smudinogama, Vučiji, Moskovi. Davno je zakoračio u osmu deceniju života, ali ne predaje se, već se i dalje poput mladića "nosi" sa motorkom i deblima. 

Više od pola života Kadrić druguje sa motornom testerom i najstariji je po godinama i stažu aktivni sekač u ovom delu Srbije. Penziju je zaradio u "Plastici" na mašini "štamparici", dok su mu obaranje stabala i struganje drva pomogli da se skući i da iškoluje ćerku i sina. Dok je radio u fabrici, kaže, često je znao pravo iz smene da ode u šumu na "dopunski rad". 

"Dok me je snaga služila, mogao sam dnevno da na trupčiće isečem i po šest traktorskih prikolica ogrevnog drveta, a to je više od 30 prostornih metara. U planini sam obarao i po 20 kubika i uzimao od Šumske za seču čitava odeljenja od po nekoliko hektara", prića Kadrić.

Zavodio je red u šumi

Tokom rada u šumi uvek se držao dogovorenog, trudio se da posao obavi na vreme, a nakon seče nije odlazio kući dok ne zavede šumski red. Zbog toga i danas uživa veliko poverenje.

"Šumari i inženjeri nikada nisu imali primedbi na moj rad u državnoj šumi, a ni vlasnici privatnih poseda. Nikoga nisam izneverio, a znalo se - ne izlazim iz omara dok ne oljuštim panj četinara i ne složim grane, da može da se obnavlja podmladak. Zato su me pojedinci i nagrađivali, mimo pogodbe", priča ovaj 73-godišnji sekač.

Poslednjih godina mu sve češće stižu pozivi za seču stabala koja su se nadvila nad kuće, vikendice i druge objekte. Spretan je i u čišćenju odžaka, pa i tu "otkine" neki dinar, naročito pred grejnu sezonu.

"Ni danas mi nije teško da se sa motornom testerom ispenjem u vrh omorike od tidesetak metara. Do prvih jačih grana stabla se popnem merdevinama, a onda idem uz grane i sečem od vrha, komad po komad. Nikome nisam pričinio štetu, a uklonio sam stotine stabla koja su smetala" kaže naš sagovornik i dodaje da su ga nedavno zvali u Kosjerić, da tamo seče hrastove na groblju, koji prete da poruše spomenike ili povrede posetioce večnih kuća.

Ne postoji nemoguća misija

U novovaroškom kraju gotovo da nema šume i klade na kojoj nije strugala Jukina testera. Hvale ga da je vredan, odgovoran i pošten, i da mu ne treba asistent dok struže. Zbog toga i ima mnogo stalnih mušterija, koje su spremne da ga čekaju danima. Kaže da nikada nije odbio ponudu za posao, ma koliko se o rizičnoj seči radilo.

"Nemoguće je danas izračunati koliko sam u svom radnom veku isekao drva, ali sigurno je da se radi o hiljadama i hiljadama kubika. Svaki lanac od motorke koji čuvam istrošen je do maksimuma, a sa jednim može da se istruže i više od 300 kubika. Poderao sam i 12 motorki, a ova 13. sa kojom trenutno radim je i poslednja. Pristigle godine i ne moram u nadnicu, da se rvem sa trupcima", kaže Kadrić i dodaje da ima kuću i penziju, a i deca su mu u svetu stekla svoj krov. 

Prvu motorku je kupio relativno kasno, tek u 34. godini života, i to za svoje potrebe. Ali kako to u ovim krajevima obično biva, odmah su počeli da mu stižu pozivi od komšija, rođaka, prijatelja, kumova. Brzo se proneo i glas da dobro i pedantno radi, pa je s testerom krenuo i u nadnicu. 

"Rad sa motorkom jeste težak, ali ja sam ga oduvek voleo, zato možda i sve napore s lakoćom podnosim. Često je glava u torbi jer se radi na nepristupačnim terenima, a mala nepažnja može da vas skupo košta i prilikom struganja metarskih drva za ogrev. Ja sam na sreću, svih ovih godina imao svega nekoliko lakših povreda. U šumu ne idem bez oštrog alata i zaštitne opreme. Dok radim maksimalno sam oprezan, jer ne kaže se uzalud - čuvaj se i bog će da te čuva", kaže Kadrić.