U poslednjih nekoliko godina, u Pčinjskom okrugu, bespravna seča šuma je sve masovnija. Seku se državne, ali i privatne šume, a najviše se krade bukva za ogrev i bor za građu. Slična situacija je i u Kikindi. Nadležne službe se pitaju: da li je možda kaznena politika preblaga?
U poslednjih nekoliko godina, u Pčinjskom okrugu, bespravna seča šuma je sve masovnija pojava. Seku se državne, ali i privatne šume. Na udaru šumokradica je već godinama šuma u selu Božica, nedaleko od Surdulice.
Prema tvrdnji predsednika pomenute Mesne zajednice Dragana Rangelov, šumokradice imaju razrađen posao, jer je Masurička zadruga u stečaju, a upozorenja iz Mesne zajednici nemaju velikog uticaja. Rangelov napominje da je prema podacima nadležnih službi u Surdulici, u poslednja 2,5 meseca, u Božici ilegalno posečeno 5ha šume, dok je u Novom Selu ukradeno oko 12ha.
Kako prenosi RTS, od ukupno 50.000ha šume u Božici, većina je u vlasništvu Opštine Surdulica. Komisija je svakodnevno na terenu gde procenjuje štetu, a uprkos tome što su počinioci poznati i što im piše prijave, efekti su slabi. Stanislav Jović, iz Odeljenja za privredu i finansije u surduličkoj opštini, objašnjava da se najviše seku bukva za ogrev i bor za građu. Drvo se potom preprodaje, a novac odlazi u privatne džepove.
Zbog nelegalne seče, šumari su prethodnih godina podnosili prijave i na padinama Čemernika, iznad Vlasinskog jezera i u zaštićenom području na Vlasini. Kako kaže čuvar prirode Radoš Kostadinović, takva seča je ove godine sprečena, jer je pojačana kontrola čuvarske službe u predelu izuzetnih odlika Vlasine. Kada je reč o Pčinjskom okrugu, treba dodati i to da je ilegalna seča šume najzastupljenija u pograničnom području, kao i na potezu od Trgovišta ka Bosilegradu, pa su zbog toga policija, inspekcija i šumska gazdinstva već pojačale nadzor.
U Vojvodini se, u poslednje vreme, severni Banat i Kikinda, sve češće pominju u kontekstu negativne statistike o ukupnim pošumljenim površinama. RTV javlja da nelegalne seče postaju intenzivnije u hladnijim danima kada se najviše seče i preprodaje ogrevno drvo.
Dragan Jevđević, iz kikindske Poljočuvarske službe ističe da je ta služba, ove godine, podnela 50 prijava zbog nelegalne seče stabala. Propisana novčana kazna za takav prekršaj je 25.000 dinara, odnosno 12.500 ukoliko se plati u roku od osam dana. To očigledno nije sprečilo počinioce povratnike, pa se Jevđić pita da li su kazne možda preblage, jer šumokradice plate kaznu i nastave da kradu drva. Ipak, naglašava on, kada je reč o krivičnim prijavama, postupak je drugačiji. Sudski postupak traje duže i duže se čeka na eventualno kažnjavanje samih počinilaca.
Nadležni u tamošnjoj Poljočuvarskoj apeluju na građane da prijave slučajeve nelegalne seče i paljenja strnjišta, zato što je pomoć izuzetno značajna zbog očuvanja zdrave i zelene životne sredine.
Foto: robhakari / Flickr
Tagovi
Autor
