Trud je jedna od najrasporostranjenijih i najprepoznatljivijih drvenastih vrsta gljiva na našim prostorima ali i u svetu. Iako je najviše koriste pčelari, ona je i lekovita.
Trud (Fomes fomentarius), bukov trud ili kresiva guba je gljiva koja je česta u našim šumama i lako se prepoznaje. Karakterističnog je izgleda - najčešće "štrči" sa stabla nekog listopadnog drveta kao veća ili manja izraslina kopitastog oblika. Plodonosno telo gljive je uglavnom tvrdo i crne površine koja izgleda kao ugalj. Ova vrsta pripada familiji Polyporaceae kojoj pripradaju i nama dobro poznati vrganji.
"Karakteristično za ovu vrstu gljive su plodonosna tela koja nakon određenog vremena postaju tvrda i sama gljiva postaje 'drvenste' strukture. Ova vrsta zapravo parazitira na drveću", započinje master molekularni biolog Miloš Lješković dodajući da se trud ne smatra jestivom vrstom. Njeno meso je kiselkastog ukusa i blago voćnog mirisa. Kada odrveni, postaje tvrda kao kamen.
Fomes fomentarius je patogen i uzrokuje propadanje drveća. Micelijum vrste prodire u drvo kroz oštećenu koru ili polomljene grane, izazivajući trulež u samom domaćinu. Raspadnuto drvo pokazuje crne linije u svetlo obojenim trulim delovima - to su pseudosklerotični slojevi ili demarkacione linije.
"Uprkos tome što je prevashodno parazit, vrsta je sposobna da preživi neko vreme i samostalna (ubrzavajući tako raspadanje) oborenog ili posečenog drveća kao saprotrofna, te može opstati na istom mestu sve dok se biljni materijal u potpunosti ne razloži", objašnjava naš sagovornik dodajući da trudom zaražena stabla postaju veoma lomljiva, te mogu nastati pukotine na obolelom stablu usled vetra.
Hife vrste F. fomentarius su posebno vešte u kretanju između pukotina na drvetu. Međutim, pored očigledno zaraženih i oštećenih stabala, poznato je da je ova vrsta endofit - to znači da bi zdrava stabla koja nemaju plodna tela ove gljive i dalje mogla biti zaražena.
"Plodonosna tela truda su višegodišnja, preživljavaju i do trideset godina. Najintenzivniji period rasta je između ranog leta i jeseni. Godišnji rast se uvek javlja na dnu gljive, što znači da je najniži sloj i najmlađi", kaže naš stručnjak, ističući da ova vrsta proizvodi veoma veliki broj spora, posebno u proleće.
Proizvodnja spora se takođe odvija i u jesen, mada ni približno u tolikoj meri kao u proleće. Spore se oslobađaju na relativno niskim temperaturama. Po suvom vremenu, spore su vidljive kao beli prah.
Upravo u ovome se ogleda i njen ekonomski značaj jer smanjuje vrednost drveta kako parazitska infekcija napreduje. Krajnji rezultat infekcije stabala je uglavnom njihovo isušivanje i odumiranje. Ekonomski značaj truda takođe može biti i pozitivan u smislu te se ova vrsta može iskoristiti na druge načine i takođe poseduje niz lekovitih dejstava.
"Trud ima brojna antibakterijska i antiviralna svojstva i bogat jedinjenjima koja mogu da pomognu u borbi protiv bakterija i virusa. Njegovi ekstrakti su se tradicionalno koristili za tretiranje rana i infekcija", informiše naše čitaoce Lješković napominjući da ova gljiva takođe može da podrži imuni sistem čoveka, pomažući organizmu da se efektnije bori protiv bolesti.
Važno je napomenuti da se pre bilo kakvog korišćenja ili konzumiranja ove gljive, treba posavetovati sa stručnim licem. Uvek je najbolje koristiti lekovite gljive pod stručnim nadzorom kako bi se izbegle moguće neželjene reakcije ili komplikacije. Takođe, u našoj zemlji postoje zakoni koji regulišu sakupljanje i upotrebu samoniklih gljiva, te je stoga važno poštovati zakonske propise i prakse.
Pored negativnih učinaka na privredu, trud ima i nekoliko pozitivnih primena, a jedna od njih je svakako najpoznatija pčelarima. Pitali smo predsednika Udruženja pčelara u Kovačici Jana Durgalu da nam otkrije kako najbolje iskoristiti ovu gljivu.
"Odrvenelo plodonosno telo truda se koristi za dimilicu. Kada se ova gljiva zapali, vatra proizvodi 'nežniji dim' koji toliko ne iritira sluzokožu nosa i očiju i prijatnije je raditi", objašnjava našim čitaocima iskusni pčelar dodajući takođe da je dim koji nastaje paljenjem ove gljive nešto "teži" i da lepo "pada" na dno košnice, smirujući tako pčele i omogućavajući pčelarima bolje uslove za rad u pčelinjaku.
Tagovi
Autorka
