• Šumarstvo
  • 16.04.2019. 18:00

Kako drveće međusobno komunicira?

Šume su mnogo više od onoga što golim okom možemo da vidimo. Zapanjujuće otkriće je da drveće može da razgovara, čak i na velikoj udaljenosti. O čemu i na koji način pričaju breza i jela?

Foto: Verica Matić
  • 187
  • 64
  • 0

Suzan Simard, (Suzanne Simard) profesorka koja se bavi proučavanjem šumske ekologije, napominje da su naučnici u laboratoriji otkrili da jedan koren sadnice bora može da prenosi ugljenik na drugi koren sadnice bora. Međutim, može li ovo da se desi u pravim šumama?

Drveće u šumama može da deli informacije pod zemljom?!

Kako bi to dokazala, Simard je sprovela eksperimente duboko u šumi. “Uzgajila sam po 80 primeraka tri vrste: papiraste breze, Daglasove jele i zapadnog crvenog kedra. Pretpostavila sam da će breza i jela biti povezane mrežom pod zemljom, ali ne i kedar. On je bio u sopstvenom svetu,” istakla je Simard. 

Prvog dana eksperimenta nakon stavljanja plastične kese preko drveća, pomoću ogromnih špriceva u kese su ubrizgani gasovi ugljen dioksida u vidu izotopa za praćenje. Prvo je u kesu sa brezom ubrizgan radioaktivni gas, ugljenik-14. U jelu je ubrizgan stabilni izotop gasa ugljenik-13, ugljen-dioksid. Koristila su se dva izotopa zato što je bilo važno ustanoviti da li je postojala dvosmerna komunikacija između ove dve vrste. 

Pretpostavka je bila da će biti potrebno sat vremena da drveće upije ugljen-dioksid putem fotosinteze, pretvori ga u šećere, pošalje ga dole do korenja i prebaci taj ugljenik pod zemljom do svojih suseda. Nakon što je prošlo sat vremena, Simard je Gajgerovim brojačem prešla preko lišća breze koji je pokazao da je breza upila radioaktivni gas, a isti proces ponovljen je i sa jelom.

Nakon provere svih 80 komada, dokazi su bili jasni. C-13 i C-14 su pokazivali da papirasta breza i Daglasova jela vode živahan dvostrani razgovor. Ispostavlja se da tokom leta breza šalje više ugljenika jeli nego što je jela vraćala brezi, naročito kad je jela u senci. U kasnijim eksperimentima otkriveno je suprotno, da je jela slala više ugljenika brezi nego što je breza jeli, a to je zato što je jela još rasla dok breza nije imala listova. Zaključak je da su dve vrste zavisne jedna od druge.

Ovaj eksperiment bi trebalo da promeni način na koji gledamo interakciju drveća u šumama, ne kao suparnike već kao članove tima. 

Kako masovno krčenje šuma utiče na okolinu?

Šume nisu samo skupine drveća, one su složeni sistemi centara i mreža, koje se preklapaju i povezuju. Takođe su i osetljive, ne samo na prirodne poremećaje, poput buba potkornjaka koje više vole veće, starije drveće već i na preveliku seču drveća, poput krčenja šuma. Mogu se skloniti dva ili tri centralna drveta, ali postoji određena granica pošto je centralno drveće nešto nalik zakivcima na avionu. Mogu da se izvade jedan ili dva i avion će još leteti, ali ako se izvadi previše njih ili onaj koji pridržava krila, ceo sistem će propasti. 

Masivno remećenje na ovom nivou zna da utiče na vodene cikluse, da smanji prisustvo životinjskog sveta i da emituje gasove staklene bašte nazad u atmosferu što prouzrokuje još remećenja i još uginulog drveća. 
Istrebljivanjem jasike i breze šumama nedostaje kompleksnost i veoma su ranjive na infekcije i parazite. A kako se menja klima, stvara se savršena situacija za ekstremne događaje, poput pojave velikog broja planinskih potkornjaka ili velikih požara.

Šume same sebe leče!

Sjajna stvar kod šuma kao kompleksnih sistema je da imaju ogroman kapacitet da se same leče. U skorašnjim eksperimentima, otkriveno je da se šume uz mestimičnu seču i održavanje centralnog drveća i regeneracije s ciljem raznolikosti vrsta i gena i genotipa, prilično brzo vraćaju u život.

Opširnije o ovoj temi saznajte u video-prilogu. 


Izvori

TED


Tagovi

Šuma Suzanne Simard Bor Papirasta breza Daglasova jela Kedar Mikoriza Drvo-majka Krčenje šuma Komunikacija


Autorka

Mina Erić

Mina Erić

Mina je diplomirani filolog, zaljubljenik u novinarstvo, prirodu i zelenu boju. Životni moto: "All you need is faith, trust and a little bit of pixie dust"