Kako negovati šume?

Nega šuma se sprovodi kroz uzgojne radove koji se izvode u sastojini od momenta njenog nastanka do vremena izvođenja seča obnavljanja, a prema podeli Uprave za šume to je:

• okopavanje i prašenje;
• seča izdanaka i izbojaka;
• popunjavanje;
• osvetljavanje;
• čišćenje;
• kresanje grana i
• prorede.

Okopavanje i prašenje, popunjavanje, seča izdanaka i izbojaka i osvetljavanje sprovode se u fazi podmlatka. Čišćenje i kresanje grana se sprovodi u fazi ranog i kasnog mladika.

Po drva američkim "džemsovima" i ruskim "zilovima" - kamioni od jednog veka

Okopavanje

Uzgojni radovi koji se sprovode u veštački podignutim sastojinama/kulturama starosti do pet godina, gde se ručno ili mašinski uklanja korovska vegetacija koja ometa razvoj podmlatka.

Prašenje

Uzgojni radovi koji se izvode na nezakorovljenom ili slabo zakorovljenom zemljištu sa ciljem da se površki sloj zemljišta razrahli i spreči gubitak vlage iz zemljišta.

Seča izdanaka i izbojaka

Uzgojna mera koja se izvodi u kulturama starosti do 15 godina (do sklapanja kruna) kojom se radi mehaničko ili hemijsko uklanjanje izdanaka i izbojaka konkurentske samonikle (autohtone) vegetacije.

Popunjavanje nedovoljno obnovljenih sastojina

Uzgojni radovi koji se sprovode u prirodno obnovljenim sastojinama, gde posle završenog procesa prirodno obnavljanje nije uspelo na površini većoj od 20 odsto površine sastojine, odnosno gde se javljaju neobnovljene površine veće od 20-30 ari.

Osvetljavanje

Seče osvetljavanja predstavljaju uzgojne radove koji se sprovode u razvojnoj fazi podmlatka (ranog i kasnog) radi stvaranja uslova za neometan rast glavnih vrsta (bukva, hrast itd.) u visinu, čime glavna vrsta drveća visinom nadrasta zeljastu vegetaciju, koja ga u ovoj fazi, zavisno od sastava, može konkurentski značajno ugroziti.

Čišćenje

Ovom uzgojnom merom sprovodi se negativna selekcija, radi uklanjanja jedinki nepoželjnih drvenastih vrsta, loših jedinki glavnih vrsta (hrasta, bukve), eventulano i puzavica, kako bi se forsiralo prirodno čišćenje stabala od donjih grana, prirodno diferenciranje i pozicioniranje najboljih stabala u prostoru shodno potrebnom međusobnom rastojanju. Individue se bore za prostor za rast i dostizanje povoljnog biološkog položaja, odnosno dominantnog i kodominantnog položaja.

Kresanje grana

Kresanje grana je potrebno vršiti u pazuhu grane - mesto spajanja grane sa deblom pri čemu se prvi sek izvodi neposredno iznad, a drugim sekom se radi konačno orezivanje. Prilikom izvođenja ovog postupka potrebno je napraviti ravan sek bez ostavljanja delova drveta ili kore oko mesta orezivanja.

Prorede

Prve prorede sprovode se u srednjedobnim i dozrevajućim sastojinama, a na najboljim staništima i u fazi kasnog mladika.

Visoka selektivna proreda

Prorede su uzgojni radovi koji se sprovode u srednjedobnim i dozrevajućim jednodobnim stojinama i uzgojnim grupama u raznodobnim sastojinama. Sa ovom merom se započinje u trenutku kada je postignuta dovoljna dužina debla očišćenog od grana. Srednjedobna sastojina je faza izbora i obeležavanja stabala budućnosti. U toj fazi dominantna stable na najproizvodnijim staništima su dostigla visinu od 17 m do 25 m i imaju deblo čisto od grana od osam do 10 m (dominantna stable na staništima dobre proizvodnoisti i osrednje proizvodnosti dostignu visine 14-17 m i imaju deblo čisto od grana šest od osam metara).

U ovoj fazi neophodno je sprovesti prorede jačih zahvata, sa ciljem uklanjanja svih konkurenata stablima budućnosti. Minimalno rastojanje između stabala budućnosti zavisi od broja izabranih stabala budućnosti i ciljnog prečnika, a iznosi od 12 m do 14 m (na lošijim bonitetima 10-12 m; osam do 10 m). U početnoj fazi srednjedobnih sastojina po pravilu se uklanja od tri do pet najjačih konkurenata stablima budućnosti. Dozrevajuća sastojina je faza jasno uočljivih i dobro razvijenih stabala budućnosti, koja dominiraju nad ostalim stablima. Intenzitet seče u ovoj fazi se svodi na uklanjanje po jednog ili 0,5 stabla glavnih konkurenata stablima budućnosti.

Intenzitet zahvata i proredni interval

Broj ulazaka odnosno seča treba da bude veći-češće, a intenzitet zavhata jači u periodu između 30-60 godina (u tom periodu dinamika rasta stabala je najveća) jer se u tom periodu uklanjaju sva stabla koja smetaju stablima budućnosti u razvoju, a ne uklanjaju se ostala stabla pa čak i koja su lošijeg zdravstvenog stanja ako ne predstavljaju opasnost od širenja bolesti i štetočina. Suština je da se na izdvojenim stablima vrši koncentracija 27 prirasta, a da ostala stabla pre svega vrše zaštitu izdvojenih stabala (od vetro i snego izvala, visokih i niskih temperatura, upalu kore itd.) i zaštitu zemljišta-staništa od zakorovljenja.

Nakon 70 ili 80 godina starosti do početka obnavljanja smanjuje se broj ulaska u sastojinu i intenzitet zahvata jer do tada treba da se stabla budućnosti merama nege - seče izdvoje i prostorno poziniciraju, a proredna seča planira se ako se utvrdi da postoje stabla koja ometaju normalan rast i razvoj stablima koja su izdvojena.

Visoka grupimična selekivna proreda

Ova proreda primenjuje se u sastojinama gde nema dovoljno kvalitetnih stabala ravnomerno raspoređenih po čitavoj površini na približno istom rastojanju, nego se stabla budućnosti nalaze u manjim grupama na bližim rastojanjima neravnomerno raspoređena po površini sastojine. U ovakvim sastojinama odabiraju se i obeležavaju dva do četiri stabla na rastojanjima minimalno tri metra koja čine grupu.

Uklanjaju se konkurenti koji smetaju razvoju stablima budućnosti, a u delu sastojine između grupa uklanjaju se samo bolesna stabla. I kod ove prorede mora se voditi računa o ukupnom broju stabala budućnosti po hektaru koji zavisi od ciljnog prečnika.

Šematska proreda

Prilikom izvođenja ove prorede sva stabla se uklanjaju po šematskom principu - na prugama određene širine ili u redovima (u kulturama) u odgovarajućim prostornim razmacima. Šematske je najpovoljnije primenjivati kao prve prorede u mladim pregustim sastojinama (u kojima nema jasno izražene razlike u razvijenosti kruna) ili kulturama.