Kako sam se pozdravio sa medvedom na Tari: "Doviđenja prijatelju"

Ako postoje sigurne kuće za ljude, zašto ne bi postojale i za životinje? I one žele da budu sigurne, odgajaju potomstvo u miru, kao i da imaju dovoljno hrane i uživaju u čarima prirode.

Najveću "kuću sa okućnicom" koja se prostire na površini od 25 hiljada hektara ima kolonija mrkog medveda na planini Tari, jednoj od najlepših u Srbiji, a čiji se ogranci nalaze i u Republici Srpskoj.

"Roditelji" koloniji mrkog medveda

O jedinkama mrkog medveda, njihovim potomcima, sigurnosti, ishrani, pa i bolestima i lečenju brinu radnici Nacionalnog parka "Tara" iz Bajine Bašte koji svakodnevno paze na ove velike i neobične životinje.

"Planina Tara je utočište za mnoge sisare, ali ipak najbrojnija populacija mrkog medveda ako gledamo na prostor cele Srbije, tako da je on pored Pančićeve omorike simbol ovog parka. Kod nas se nalazi više od 60 jedinki mrkog medveda tako da je ova populacija veoma važna za opstanak vrste na ovim prostorima", rekla je portparolka Nacionalnog parka Milica Stanišić, koja je dodala da se putem kamera i praćenja kontinuirano prati njihov rast i razvoj.

Navela je kako se na osnovu praćenja ove veoma retke vrste došlo do velikog broja podataka o dnevnim i noćnim aktivnosti ove populacije sisara.

"Utvrđeno je da je jedna ženka medveda, za godinu dana prešla četiri hiljade kilometara što predstavlja rekord u Evropi. Do sada je na ovaj način sa ogrlicom i odašiljačima obeleženo skoro 20 jedinki što umnogome pomaže da razumemo njihovo ponašanje", dodala je Stanišićeva.

Susreti sa medvedima

Mnogobrojni posetioci i ljubitelji prirode najčešće pitaju rendžere i ostale radnike i čuvare da li su se susreli sa medvedom i kako je to izgledalo. Najviše podataka, anegdota, dogodovština i doživljaja o susretima sa medvedima, ima sada penzionisani inženjer šumarstva Miodrag Petrović koji je najveći deo veka proveo kao radnik Parka.

"Jedan od mojih susreta sa medvedom se desio kada sam išao u selo Jagošticu sa jednim šumarom. Išli smo preko livade, a na samoj sredini bio je veliki žbun leske. Bacio sam štap u žbun i odjednom se pojavio medved koji je stajao na zadnjim nogama sa podignutim šapama. Kako se on pojavio i urliknuo, ja sam pao na leđa. Iako sam imao službeni pištolj, od straha ga se nisam ni setio", gestikularno i sa velikom ozbiljnošću je ispričao Petrović.

Šta je zabeležila kamera koju je nosio medved Aleksandar?

Petrović ističe da ovo nije jedini susret sa mrkim medom na ovoj planini.

"Drugi moj susret sa medvedom bio je u mestu Pasjača. Bila je uska staza i ja sam išao sa jedne, on sa druge strane, jedan drugom u susret. Ja nemam kud da se sklonim. Uspeo sam da prođem sa druge strane drveta. Medved je nastavio stazom na metar od mene. Kad je prošao ja mu kažem: Doviđenja prijatelju", kroz smeh priča Petrović.

Turisti posmatraju medvede na hranilištima

Ono što je zanimljivo su hranilišta za medvede kojih ima nekoliko na ovoj planini. Tu zaposleni parka ostavljaju meso krupne stoke, ali i svu drugu hranu koju medvedi vole. U blizini hranilišta se nalaze i čeke – kućice u kojima turisti mogu da posmatraju medvede sa bezbedne udaljenosti.

"Nacionalni park u svojoj ponudi ima jednu lepu i zanimljivu turu. Naime, svi turisti koji žele mogu da posmatraju mrkog medveda u periodu od maja do oktobra, iz čeke u blizini hranilišta, u pratnji čuvara parka, u prirodnom staništu. Ova usluga se plaća 6.000 dinara za period od tri sata. Ako se medved ne pojavi, pola novca se vraća", kazala je portparolka ovog preduzeća.

NP Tara upozorava: "Mečka sa tri mečeta kreće se kod jezera Perućac"

Iz Nacionalnog parka su poručili da u slučaju da sretnete medveda ne okrećete mu leđa i da napravite prostor da prođe. U slučaju da se pojave mečići, ne treba im prilaziti jer je mečka u blizini, a ona može intuitivno i zaštitnički da reaguje.