Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Život medveda
  • 31.10.2022. 10:30
  • Zlatiborski okrug, Tara

Šta je zabeležila kamera koju je nosio medved Aleksandar?

Medved Aleksandar koji je nosio ogrlicu sa kamerom dao je dragocene podatke o životu medveda, ali i o biodiverzitetu NP Tara.

Foto: Duško Ćirović
  • 2.043
  • 194
  • 0

Prvi put u Srbiji je prikazano javnosti kako izgleda godina života jednog medveda u Nacionalnom parku "Tara". U Informacionom centru prezentovano je skoro pola sata snimljenog materijala koje je napravila kamera na ogrlici medveda Aleksandra.

"Pre godinu dana na Aleksandra je stavljena ova ogrlica, koja je pored kamere imala i GPS-GSM praćenje. Bilo je planirano da ogrlicu nosi još šest meseci, ali je nekako uspeo da je skine. Radnik NP "Tara" Vladimir Jovanović prilikom tesalacije drveća u jednom veoma nepristupačnom delu parka pronašao je ogrlicu i doneo", kaže Marijana Josipović, biolog u Nacionalnom parku.

Teritorija od 300 km2

Ona je objasnila da ogrlica omogućava da se pomoću satelita svakog momenta dobije podatak o lokaciji odnosno kretanju obeležene jedinke. A zahvaljujući kameri po prvi put su dobijeni snimci i slike direktno iz okruženja medveda. Sve to je deo projekta "Tajni život medveda". Jedan od najzaslužnijih za monitoring medveda je profesor Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji od 2007. godine obeležava i prati život medveda u Srbiji.

Uspavani medved

"Snimljeno je sedam sati dragocenog materijala. Na osnovu ovih podataka vidimo da je medved Aleksandar imao teritoriju od 300 km2. Uglavnom se kretao u NP Tara, a jednom je preplivao preko jezera Perućac i posle nekoliko dana se vratio iz Bosne. Kamera koja je snimala po setovima, ujutru, popodne i uveče, pokazala nam je neke navike ove životinje", kaže profesor Ćirović i dodaje da se u toku ovog snimanja Aleksandar se nije sreo ni sa jednom drugom vrstom životinja.

Markirani medvedi na Tari: Aleksandar nosi kameru, a Zoran sprema 35.000 podataka

"Ali, zato je imao dva puta susret sa ženkama. Pretpostavljamo da su to dve različite ženke, a to ćemo utvrditi detaljnijom analizom. Prvi put je manju ženku sreo u maju, a drugi put je sreo veću ženku u julu. Inače, reproduktivni period medveda u ovom delu zemlje traje od maja do jula."

Profesor je rekao da je Aleksandar najkrupniji medved kojeg su do sada označili, a pretpostavljamo da je star oko 15 godina, da je u punoj snazi.

"Na snimcima možete videti brlog medveda u veoma nepristupačnom delu u kanjonu Drine. Ulaz u tu pećinu je uzak, a on je tu uneo lišće i granje, tako da bude toplo u toku zime. U hibernaciji je bio četiri meseca. Prvi njegov izlazak iz pećine je bio kratak, osmotrao je okolinu i vratio se. Iz pećine je izašao u martu", objasnio je naš sagovornik.

Izbegavao čist prostor i susret sa ljudima

Na snimcima se može tvideti da se kretao strmim vrletima Tare. Koliko je teren opasan govori i to da je Aleksandar stajao i odmarao da bi potom nastavio put.

Snimljeno je sedam sati dragocenog materijala, kaže Ćirović (foto: Zvezdana Gligorijević)

"Izbegavao je čist prostor i susrete sa ljudima. To vidimo po delu snimka gde se kretao obodom sela Aluge, izbegavajući livadu. Takođe, vidi se šapama razgrće zemlju tražeći verovatno nešto što je ranije zakopao ili insekte i larve, sa kojima se uglavnom hrani. Pošto je veoma aktivan noću, između sedam i osam sati obično je na nekom platou odmarao, prethodno osmatrajući okolinu", komentarisao je profesor snimke.  

On kaže da rezultati ovakvog monitoringa medveda će omogućiti da se bolje razume njihova nemerljivo značajna uloga u šumskom ekosistemu, kao jednog od najvrednijih predstavnika biološke raznolikosti koji ima značajnu ulogu u očuvanju prirode.  

"Pomenuti projekat ima za cilj da korišćenjem najsavremenijih tehnologija doprinese što boljoj zaštiti ove vrste i javnosti predstavi njen značaj i specifičnosti. Takođe, cilj projekta je i podizanje svesti šire zajednice o potrebi očuvanja biološke raznovrsnosti i zaštite ugroženih vrsta. U Srbiji ima oko 120 jedinki ovog medveda, a kada je krenula zaštita bilo ih je samo 60 jedinki. Evo samo podatak da u Hrvatskoj ima oko 700 medveda."

Trećina flore i faune na Tari

Pored Aleksandra ogrlicu sa satelitskim praćenjem je imao mlađi medved Zoran, koji je takođe izgubio ogrlicu. Trenutno se radi na tome da se Zoran ponovo uhvati u zamku i da mu se stavi ogrlica za praćenje, ali bez kamere, jer, prema rečima Ćirovića, takva kamera je veoma skupa, a oni trenutno nemaju ta sredstva.

"Pomoću satelitskog praćenja pratimo trenutno pet medveda, tri koja su markirani na Zlatiboru, i dva na Goliji i Jadovniku. Ovaj program postoji od 2007. godine i naš prvi označeni medved Miloje imao je najveću teritoriju kretanja od 4.500 km2", rekao je profesor.

Bato, Zlatibor i Milunka - nova tri markirana medveda

Direktor NP Tara Dragić Karaklić je rekao da je potreban multidisciplinaran pristup, saradnja različitih institucija i stručnjaka uz korišćenje najsavremenijih tehnoloških rešenja, ali i podrška društveno odgovornih kompanija, kako bi se sačuvale značajne vrste i njihova staništa.

"Značaj ovog projekta i sve potrebe da bi se ostvario prepoznala je kompanija Telekom Srbija, i uključila se u rad", rekao je Karaklić. Dodato je da je finansijski podržala projekat sa 1.140.000 dinara.

Na ovoj prezentaciji je istaknuto da se trećina flore i faune Srbije nalazi na Tari i da se praćenje medveda još odvija pomoću foto zamki i DNK analize. Za proteklih 17 godina, otkako se radi monitoring medveda u Nacionalnom parku Tara, ogrlice je nosilo 16 jedinki što je dalo nemerljiv doprinos izučavanju ove vrste na području Evrope.


Foto prilog


Tagovi

Nacionalni park Tara Medved Aleksandar GPS-GSM praćenje Tajni život medveda Profesor Duško Ćirović Reproduktivni period medveda Hibernacija Monitoring medveda Telekom Srbiija Dragić Karaklić Marijana Josipović


Autorka

Zvezdana Gligorijevic

Više [+]

Novinar više od 20 godina. Kao dopisnik pokriva veliki deo Zlatiborskog okruga - Užice, Zlatibor, Bajinu Baštu, Arilje, Požegu, Kosjerić, a ponekad i ostale opštine Zapadne Srbije.