Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Samonikle gljive
  • 29.09.2022. 13:30
  • Južnobanatski okrug, Vojvodina, Padina, Pančevo

Kako se identifikuju gljive, beru i čuvaju: Šta niste znali?

Nakon obilnih kiša koje traju gotovo čitav septembar u celoj našoj zemlji, nemoguće je ne zapaziti ogromnu količinu gljiva u našoj okolini. Šta moramo znati o njima?

Foto: Mirko Bilek
  • 1.258
  • 99
  • 0

Sa obilnim kišama, priroda kao da se ponovo probudila, svuda oko nas buja zelenilo nakon nesnosnih letnjih žega. Međutim, osim zelenila, čini se da među travom i šumskim lišćem buja i nešto drugo - gljive različitih veličina i oblika su svuda oko nas. Strastveni fotograf i zaljubljenik u prirodu, naročito u carstvo ovih šumskih plodova Mirko Bilek iz Padine kod Pančeva otkriva koje se mogu javiti u livadskim ekosistemima.

"Kao prvo, moram da napomenem da se sve informacije u ovom članku moraju uzimati sa rezervom i ne mogu služiti kao izvor informacija za identifikaciju gljiva, pogotovo vrsta koje će se koristi u ishrani. Za vrste koje planirate da konzumirate, morate koristiti adekvatnu, stručnu literaturu jer su one izuzetno varijabilni organizmi", uvodi nas Bilek dodajući da se otrovne i jestive vrste često razlikuju u izuzetno sitnim karakterima i da morate da znate u šta tačno gledate, gde gledate i odakle ste gljivu ubrali i na koji način.

Lepiota aspera, poznata kao trnovača

Edukacija je najbolji početak svakog istraživanja, smatra, uz, naravno, stručnu i proverenu literaturu. Naravno, proverene prodavnice i proizvođači su uvek najbolji odgovor za tražene recepte.

"Ukoliko želite da konzumirate one iz prirode, morate uraditi identifikaciju vrste sa 100-postotnom sigurnošću. Ako ne sami, onda sa stručnjakom koji se u to razume."

Uslovno jestive vrste

Što se tiče gljiva koje se javljaju u livadskim ekosistemima u Vojvodini, najčešće se u jesen pojavljuju vrste iz roda Macrolepiota sp., Lepiota sp., Chlorophylum sp., Agaricus sp., i Amanita sp. Među njima nalaze se i velika sunčanica, sunčanica sa ljušturom, muhara, plemenita pečurka...

"Među jestivim vrstama, mora se istaći da postoji i kategorija 'uslovno jestivih vrsta' što znači da se gljiva u određenim uslovima može konzumirati, a koji su ti uslovi zavisi od vrste do vrste. Neke se, na primer, ne mogu jesti ukoliko se prvo termički ne obrade", otkriva nam naš sagovornik informišući čitaoce da se ovi organizmi ponašaju kao "sunđeri" i upijaju i akumuliraju u sebi brojne toksične materije poput teških metala, te je stoga jedno od osnovnih pravila da se nikako ne skupljaju u urbanim sredinama i na njivama.

Suillus granulatus, poznata kao borovnjača

"Nekad jestive gljive koje se mogu naći na zagađenim mestima više mogu naneti čoveku štetu nego korist. Mogu same stvoriti neke toksične materije u svom organizmu ne bi li ih procesuirale otrove iz svoje sredine te stoga treba biti pažljiv", kaže Bilek, dodajući da nije sve samo u jestivosti, mora se znati i njihova biologija.

Kako se beru pečurke?

Česta zabluda berača je da treba nositi nož i njime odseći nadzemni deo gljive.

"Ovako se na samoj pečurki stvaraju 'rane' koje izazivaju infekciju i mogu dovesti do zaražavanja čitavog micelijuma koji se krije pod zemljom raznim bakterijama", uči nas, objašnjavajući da je najbolje pečurku držati za dršku i okretati u jednom smeru dok se ne oslobodi zemljišta, a nastalu rupu u zemljištu zatvoriti travom čisto da ne bi došlo do preteranog isparavanja vlage iz podloge.

"Kada berete gljive, najbolje je ubrati onu količnu koja je potrebna za jedan ručak. To su namirnice koje se lako i brzo kvare i stoga ih ne treba brati u džakovima i skladištiti u frižideru danima. Nikako ih ne držati u plastičnim kesama, kanticama i ostalim plastikarijama." 

Najbolje ih čuvati u korpama i vrećicama od prirodnih materijala.

Danak neiskustvu

Toksičnost gljive određuje za svaku vrstu posebno.

"Zato sam gore istakao da morate da budete 100 posto sigurni šta ste ubrali", napominjujući našim čitaocima da često jestive i otrovne vrste liče i da ove razlike berače mogu dovesti u zabunu što može skupo da ih košta. To se često dešava neiskusnim beračima i početnicima, ali i profesionalcima.

U Srbiji je poslednjih nekoliko godina sve veći broj zabeleženih slučajeva trovanja od strane nesmotrenog branja samoniklih gljiva u prirodi usled brkanja vrsta. Treba biti svestan činjenice da za toksine nekih ne postoji protivotrov i opet, da su toksini određenih vrsta termostabilni, odnosno da im termička obrada ne može ništa.

Pazite šta, gde i odakle berete

Ostaviti jednu trećinu

Što se tiče količine koja se može brati, nepisano pravilo je da se uvek ostavi jedna trećina populacije za razmnožavanje.

"Gljive se razmnožavaju sporama te stoga uvek treba ostaviti određenu količinu u prirodi za sledeću godinu", kaže naš sagovornik dodajući da otrovne vrste ne treba uništavati gaženjem i šutiranjem jer takvo ponašanje "ne dolikuje jednom beraču, ali i civilizovanom svetu".

"Svaki organizam ima svoje mesto u prirodi i postoji razlog zašto je to tako. Gljive, bile one jestive ili otrovne igraju nezamneljivu ulogu u kruženju materije u prirodi razgrađujući trulo lišće i stabla, pomažu drveću da dođe do vode, omogućavaju klijanje semena različitih biljaka i tako dalje. Čudesno zar ne", zaključuje Bilek dodajući da prilikom berbe ovih plodova ne treba biti pohlepan i gramziv.


Foto prilog


Tagovi

Branje gljiva Otrovne gljive Livadske pečurke Mirko Bilek Biologija gljive Čuvanje gljiva Idektifikacija gljiva


Autorka

Lidija Pribelja

Više [+]

Diplomirani biolog na Prirodno-matematičkom fakultetu, trenutno na master studijama botanike. Zaljubljenik u prirodu i uvek u potrazi za praktičnim i korisnim znanjima. Dopisnica iz Padine koja donosi nove i zanimljive priče iz južnog Banata.

Izdvojeni tekstovi

KLUB

Blagodeti prirode na jednom mestu. U susret najradosnijem hrišćanskom prazniku.