Koju vrstu drveta izabrati za ogrev?

U našoj zemlji veliki broj domaćinstava, posebno onih koji žive u porodičnim kućama se greje na drva ili pelet. U vremenu kada je ogrev jedna od značajnijih stavki, jako je bitno doneti kvalitetnu odluku o tome koju vrstu drveta ili peleta kupiti za potrebe zagrevanja prostorija.

Pre svega treba da znamo da se kvalitet ogrevnog drveta ceni po njegovoj kalorijskoj vrednosti. To je količina energije po jedinici mase drveta ili količina oslobođene energije tokom potpunog sagorevanja drveta i izražava se u MJ/kg ili KW/h. Ona opet zavisi od vlažnosti drveta, njegovoj čvrstoći i udelu kore. Drva je potrebno osušiti na način da imaju maksimalno 20 odsto vlažnosti. Optimalan proces sušenja traje pet do šest meseci pre sezone grijanja. Samo dobro prosušena drva imaju dobru kalorijsku vrednost.

Čvrstoća drveta

Kada je čvrstoća u pitanju, princip je jednostavan što je drvo čvršće (a to se opet meri u kg/m3) ono je kaloričnije i duže gori. Na primer, jedan kubni metar bukve ima za oko 30 odsto veću ogrevnu vrednost od jednog kubnog metra većine četinara. Jednostavnije rečeno kubni metar bukovog drveta je teži od kubnog metra borovog drveta.

Gustina pojedinih vrsta tvrdog drveta:

Meke vrste drveta kao što su bor, jela, smreka i čempres sadrže određeni procent smole te su niže kalorijske vrednosti. Mogu se koristiti za potpalu dok se za dugotrajnije grejanje ne preporučuju jer proizvode velike količine dima, prljaju dimnjak i veoma brzo izgore.

Da li važi pravilo da je svako suvo drvo dobro za ogrev?

Tvrde vrste drveta kao što su bukva, hrast, grab i bagrem su zbog svoje kalorijske vrednosti najpogodnije vrste za ogrev, dugo drže vatru, daju dobru toplotu i proizvode manje dima.

Ogrevna vrednost drveta:

Takođe, sve napred navedeno se odnosi i na pelet, to jest ukoliko je pelet većinski sastavljen i izrađen od neke vrste tvrdog drveta - on je kaloričniji i bolji za upotrebu.

Hrast i bukva neprikosnoveni

Dakle, za potrebe ogreva najbolje je koristiti dobro prosušena drva visoke kalorijske vrednosti i sa velikom čvrstoćom. Na našem podneblju neprikosnoveni su hrast i bukva, ali odmah iza njih su grab i bagrem. Takođe, za ogrev sa nešto manjom isplativošću mogu se koristiti breza, jela, neke voćne vrste ( šljiva, jabuka...).