• Lečenje gljivama
  • 25.07.2015. 14:20

Medicinske gljive iz šume!

Medicinske gljive mogu puno pomoći, naročito kao kombinacija u lečenju biljem. Trametes versicolor ili Coriolus versicolor (Šarena tvrdokoška ili Ćuranov rep) je gljiva koja samim izgledom privlači pažnju, a sadrži i spojeve koji podstiču samoizlečenje organizma.

Foto: Myko San
  • 1.410
  • 21
  • 0

Medicinske gljive mogu puno pomoći, naročito kao kombinacija u lečenju biljem. Trametes versicolor ili Coriolus versicolor (Šarena tvrdokoška ili Ćuranov rep) je gljiva koja samim izgledom privlači pažnju, kao malo dete u razredu koje uporno diže ruku i kao da kaže "Uberi me! Uberi me! Uberi me, molim te!".

Ta mala gljiva - tako dostupna, otporna i prilagodljiva - ima toliko toga da ponudi u medicinskom smislu. Plodna tela različitih boja, lepezastog oblika, pojavljuju se nakon jesenjih kiša. Njihov micelijum razvija se u odumrloj drvnoj masi starih grana, trupaca i panjeva, da bi ih razgradio i ponovno pretvorio u tlo i dao podsticaj za novi život. Ti organizmi, razlagači organske materije važni su za cirkulaciju organske materije u prirodi, mali vredni radnici koji cele godine rade prljav posao, a na jesen pokazuju svoje lice, te završe svoj ciklus da bi život počeo u novoj sezoni.

Lekovito bilje uz lekovite gljive

Njihova uloga i uticaj u telu ljudi i životinja je ipak nešto drugačiji. Svojim sastojcima podstiču funkcije našeg imunološkog sistema, na neki način uvežbavaju naš odbrambeni sistem da brže i bolje prepozna uljeza te ga telo vlastitim snagama izluči i suzbije da bi povratilo ravnotežu. Vrlo su rasprostranjene u divljini, pa mogu da se iskoriste kao element u kombinaciji sa lečenjem lekovitim biljem.

Upoznavanje sa ovom gljivom je korisna lekcija za razumevanje kako se imunološki sistem našeg tela podstiče i održava u dobroj kondiciji. Otpornost ili antifragilnost odnosi se na tolerisanje i prilagođavanje na različite situacije izazvane spolašnjim i unutrašnjim faktorima s kojima se neki sistem u toku života mora suočiti. Bez suočavanja sa teškoćama i borbe radi prevazilaženja teškoće ne može se naći rešenje za dalji rast i razvoj organizma. Primer za to su prilagođavanje i evolucija raznih vrsta života na Zemlji, te mehanizmi u ljudskom telu koji služe za navikavanje na razne stresne situacije. Bez takvih situacija nema napretka jedinke, odnosno neke populacije.

Hormeza efekat

Taj mehanizam odgovora na stres, odnosno prilagođavanja na nastalu situaciju možemo da preslikamo na naš imunološki sistem. Kad je naš imunološki sistem neko vreme besposlen, odnosno bez uticaja stresora sa strane ili kad je oslabljen hroničnim infekcijama i spoljašnjim dugotrajnim stresovima, tad postepeno slabi njegova delotvornost. Povremeni stres, umerenog intenziteta, povoljno deluje odnosno oživljava naš imunološki sistem. To je deo prirode.

Kada se imunološki sistem ulenji, tad dolazi do određene dosade, odnosno sistem nema protivnika protiv koga ima predodređeni zadatak da se bori pa može da se dogodi da napadne samog sebe. Primer za tako nešto moguće je pronaći i u našim društvenim odnosima. Kao kad učenik u razredu kojem je dosadno na času počne da maltretira svoje drugare ili je to nemir u porodici, a javlja se na primer zbog snežne mećave i boravka u zatvorenom prostoru nekoliko dana. Kad se takav učenik ili učenica zaokupi nekom kreativnom aktivnošću ili se porodica zabavi nekakvom društvenom igrom, lakše je i celom razredu, odnosno porodici u celini. Takav efekat se još naziva i hormeza, a u medicini su primer za to pozitivni učinci na telo redovnog i umerenog vežbanja / šetnje umesto ekstremnih napora; bolji odgovor na napad uzročnika bolesti kad je imunološki sistem tela pre toga stimulisan vakcinisanjem oslabljenim uzročnikom bolesti, te brži oporavak oštećenog tkiva kroz podsticaj izazvan oksidativnim stresom i upalnim procesom.

Sve te situacije zahtevaju korišćenje određenih doza pametnih stresora kao podsticaja imunološkom sistemu da bude u formi i da reaguje kad je potrebno na najprimereniji način.

Pametni stresori u gljivama

Gljive pomažu našem imunološkom sistemu da se bolje prilagodi na razne situacije tako što sadrže suspstance koje služe kao pametni stresori. Njihovi beta-glukani (polisaharidi) su supstance koje smatraju odgovornima za taj efekat. Sadržani su u ćelijskim zidovima gljiva uopšte, a naročito su prisutni kod medicinskih gljiva. Prilikom probavnog procesa, beta-glukani se vežu za receptore u crevima koji tada aktiviraju odgovor imunološkog sistema (beta-glukani imunološkom sistemu liče na ćelijske zidove bakterija). Različite gljive imaju različite beta-glukane i svaki od njih izaziva različite efekte imunološkog sistema.

Taj efekat predstavlja okosnicu načina delovanja, u ljudskom telu, grupe aktivnih materija iz gljiva. Kao takva gljiva Trametes versicolor je najproučavanija medicinska gljiva, pa se koristi kao prevencija protiv raka i u savremenim tretmanima obolelih od raka, naročito u Aziji (Japan, Kina, Koreja). Ova gljiva sadrži dva značajna proteinima vezana polisaharidna kompleksa: PSP i PSK (oba su beta-glukani). Osim toga sadrži i argustrol (steroid), vitamine riboflavin i niacin (reguliše holesterol), razna vlakna, fenolne spojeve i minerale. Inhibira razvoj ćelija raka podstičući imunološki sistem tela (rast broja limfocita) da prepozna i ukloni bolesne ćelije, mada deluje i direktno na njih (apoptoza - programirana smrt ćelija raka). Moguće je kombinovati sinergistički tretman beta-glukanima sa hemo i radio terapijom, a to je priznata metoda lečenja u azijskim zemljama. Mnoge studije dokazale su blagotvoran uticaj, osim u lečenju raka i na razna druga oboljenja (virusi, bakterije) tipa HIV, hepatitis C, sindrom hroničnog umora, herpes. Gljiva poseduje antitumorno, antivirusno, antibakterijsko i antiparazitsko delovanje i stimuliše imunitet. U tradicionalnoj kineskoj medicini se koristi za jačanje pluća, probavnog sistema, te povećanje nivoa energije i oporavka kod dugotrajnih bolesti.

Medicinske gljive podstiču samoizlečenje

Često se prave kombinacije raznih medicinskih gljiva i biljaka kao komplemetarnog para koji svaki svojim uticajem pomaže telu da prevenira i samim tim leči akutne i hronične bolesti, odnosno otklanja umor i povećava izdržljivost prilikom velikih psihičkih i fizičkih napora. Kad deluju zajedno u jednom preparatu, efekat je bolji nego kad se uzimaju posebno. Ukratko, medicinske gljive pomažu našem imunološkom sistemu, pa tako on postaje prilagodljiviji, i na neki način, inteligentniji u svom zadatku samoizlečenja i održavanja zdravlja organizma. Kada je reč o dozi i načinu uzimanja leka, kod biljnih preparata potrebno je napraviti određenu pauzu u uzimanju da bi kod ponovnog uzimanja zadržali istu efikasnost. Kod korišćenja preparata na bazi medicinskih gljiva nije potrebno praviti pauzu, već je čak vremenom potrebna manja doza za isti učinak, a da uz to nema pratećih neželjenih dejstava.

Nalazi se na listopadnim - ali i na četinarskim panjevima

Ova gljiva je rasprostranjena širom planete i svuda je ljudi koriste radi lečenja i preveniranja bolesti. Raste na odumrlim panjevima, trupcima i granama najčešće listopadnog drveća, ali i na četinarima, što je retkost, te pokazuje koliko je otporna, tvrdokorna i jaka. Tome doprinosi široka paleta raznih enzima koje luči da bi iskoristila supstrat iz kojeg koristi lignin. Ta njena sposobnost upotrebljava se u industriji papira da bi iz otpadnog supstrata industrije papira razgradila lignin, kako bi se potom dobio lignolitički enzim - lakaza. Taj enzim se onda koristi umesto štetnih hemikalija u daljnjem procesu izrade papira.

Pojavljuje se i sa drugim vrstama

U Aziji se proizvode velike količine ove gljive u cilju ekstrahovanja beta-glukana i ostalih lekovitih komponenti. Često je ova gljiva glavni uzrok problema kod gajenja drugih jestivih i lekovitih gljiva na oblicama i panjevima pošto je prodorna te se pojavljuje na drvetu pre i zajedno sa željenim vrstama kao što su: bukovača, šitake, hrastova sjajnica, zečarka.

Plodno telo zadržava svoj lepezasti oblik koji može malo varirati, ali šarolikost njenih boja je nešto što je jako promenljivo. Može da ima razne nijanse smeđe, bele, crne, zelene, narandžaste pa i plavkaste boje. To, možda, zavisi od tipa drveta, ali i od zemljišta na kojem raste. Blagog je mirisa i ukusa, ali žilava. Kad se pojave u jesen na panju ili opaloj grani, tada izgledaju kao da su se rascvetali od silnog mnoštva plodnih tela. Vrlo je česta u šumama. Treba je samo potražiti. Od njenih gljiva rođaka tu su na primer Trametes hirsuta, pa Trametes gibbosa, ali i mnoge druge.

Kada je reč o načinu korišćenja u narodnoj medicini i upotrebi, postoji više opcija. Može da se suši i kuva za čaj, kad se samelje može da se dodaje u supe i soseve, pa čak i dok je sveža, ova gljiva može da se žvaće. Negde je zbog lepote koriste kao deo cvetnih aranžmana.

Dobijanje tinkture na bazi lekovitih gljiva - proces dvostruke ekstrakcije

Tinkture na bazi lekovitih gljiva dobivaju se na temelju tehnike dvostruke ekstrakcije. Prvo se gljive umaču u alkohol koji ekstrahuje sastojke netopljive u vodi kao što su steroli i terpeni. Pošto se završi proces ekstrakcije u alkoholu, gljive se podvrgavaju procesu ekstrakcije toplom vodom, odnosno radi se dekokt. Topla voda ekstahuje beta-glukane, proteoglikane i ostale polisaharide stimulatore imunološkog sistema. Proces dvostruke ekstrakcije je jednostavan i primenjuje se u narodu od davnina.

Prvi deo - ekstrakcija alkoholom:

  • Napunite teglu od 2 litra do pola osušenim komadićima gljiva.
  • Dodajte alkohol / rakiju (50 % konc.) do vrha tegle i označite datum.
  • Držite teglu na toplom i tamnom mestu, protresite svakodnevno.
  • Nakon mesec dana procedite.

Drugi deo - ekstrakcija toplom vodom:

  • Uzmite gljive ostale nakon proceđivanja alkohola, dodajte ih u lonac i prelijte vodom.
  • Neka se kuva oko 2 sata. Višak vode za to vreme ispari.
  • Dobijeni dekokt ostavite da se ohladi pre nego što ga procedite.
  • Dodajte dekokt u istu količinu alkoholnog ekstrakta. Dobijena tinktura sadrži 25 % alkohola.

Napomena: Izmerite količinu tečnosti koju ste dobili iz ekstrakcije alkoholom. Tu količinu uvećajte bar 3 puta. Dodajte u lonac i kuvajte dok višak vode ne ispari i ne dobijete količinu podjednaku alkoholnom ekstraktu.

Preporuka za upotrebu tinkture zavisi od veličine osobe odnosno jačine tinkture, ali standard je ½ kafene kašikice, 2 do 3 puta dnevno. Trajnost tinkture je oko dve godine, uz uslov da se čuva u tamnoj boci, na hladnom mestu i dalje od direktnog sunčevog svetla.

Foto: Myko San


Tagovi

Alkohol Bukovače Lekovite gljive Šitake Polisaharidi Crnogorica Kineska medicina PSK Šarena tvrdokoška Puranov rep Medicinske gljive Jesenje kiše Belogorica Imunološki sistem Pametni stresori Beta glukani Trametes versicolor Coriolus vers


Autor

Andrija Draguzet

Andrija Draguzet

Usmeren na korišćenje otpada iz poljoprivrede i ponovne upotrebe u hranu kroz uzgoj gljiva, ovaj agronom vodi i malu internet grupu pod nazivom Mondo Gljiva.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi