• COP26
  • 02.11.2021. 18:00

Napravljen korak za očuvanje svetskih šuma - kraj krčenju do 2030.?

Zemlje koje su se obavezale na Deklaraciju o korišćenju šuma i zemljišta pokrivaće šume ukupne površine veće od 33,7 miliona km2.

Foto: Depositphotos/richcarey
  • 210
  • 86
  • 0

Više od 100 svetskih čelnika obećalo je da će do kraja decenije zaustaviti i preokrenuti trendove u krčenju šuma i degradaciji zemljišta, što će biti podržano i sa 19 milijardi dolara javnih i privatnih sredstava, piše reuters.

Ovo bi trebalo da bude najveća mera ikad preduzeta za očuvanje svetskih šumskih površina. Zemlje koje su se obavezale na Deklaraciju o njihovom korišćenju i zemljištu pokrivaće šume ukupne površine veće od 33,7 miliona km2, a zajedničku izjavu na konferenciji o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (COP26) koja se održava u Glazgovu, između ostalih su podržali i Brazil, Indonezija i Demokratska Republika Kongo, na čijim teritorijima se nalaze velika prostranstva tropskih kišnih šuma.

"Imaćemo priliku da okončamo dugu istoriju čovečanstva kao osvajača prirode i umesto toga postati njeni čuvari", izjavio je britanski čelnik Boris Džonson, dodajući da je to sporazumom bez presedana.

Upozorava se na donošenje Zakona

Međutim, kritičari su istakli nedostatak odgovornosti.

"Iako Glazgovska deklaracija ima impresivan niz potpisnika iz svih zemalja bogatih šumama, velikih potrošačkih tržišta i finansijskih centara, ona ipak predstavlja rizik od ponavljanja prethodnih nerealizovanih obaveza", kaže za euronews Džo Blekmen, vođa šumarske politike i Zagovaranje u "Global Witness"-u. Dodao je da ako su globalni čelnici ozbiljni u tom pogledu onda moraju da donesu snažno i obavezujuće nacionalno zakonodavstvo koje će kazniti kompanije i finansijske institucije koje podstiču krčenje šuma.

Prema neprofitnoj organizaciji "World Resources Institute" (WRI), šume apsorbuju otprilike 30 odsto emisije ugljen dioksida. Ipak, ovaj "prirodni klimatski tampon" brzo nestaje, a prema njihovim podacima, svet je u 2020. izgubio 258 hiljada kvadratnih kilometara tih površina, što je područije veće od Ujedinjenog Kraljevstva.

Sporazum od ponedeljka uveliko proširuje sličnu obavezu koju je ranije preuzelo 40 zemalja u sklopu Njujorške deklaracije o šumama iz 2014. i ide dalje nego ikad pre u određivanju resursa za postizanje tog cilja.

Šta je još dogovoreno?

Ulagači, koji ukupno upravljaju imovinom vrednom oko 8.700 milijardi dolara, takođe su se obavezali da će do 2025. prestati sa ulaganjem u aktivnosti povezane s krčenjem, a to se odnosi i na proizvodnju govedine, palminog ulja i soje.

Pet zemalja, uključujući Britaniju i Sjedinjene Američke Države, kao i grupu globalnih dobrotvornih organizacija, obavezali su se i da osiguraju 1,7 milijardi dolara za podršku autohtonom stanovništvu u očuvanju šuma i jačanju njihovih prava na zemljište.

Za smanjenje emisija metana još 24 zemlje - čeka se Indija, Kina i Rusija

Konferencija COP26 u Glazgovu ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje na 1,5°C u odnosu na predindustrijsko doba, pri čemu naučnici kažu da će šume i takozvana "rešenja zasnovana na prirodi" biti od vitalnog značaja za postizanje tog cilja.

Prema podacima projekta "Biomass Carbon Monitor", šume su od 2011. svake godine uklonile oko 760 miliona tona ugljenika, kompenzujući oko osam odsto emisija ugljen dioksida iz fosilnih goriva i cementa.

"Naša biosfera za sada nam stvarno pomaže u spašavanju, ali nema garancije da će se ti procesi nastaviti", zaključio je Oliver Filips, ekolog sa britanskog Univerzitetu u Lidsu.


Tagovi

COP26 Glazgov Šume Krčenje Summit UN Deklaracija Amazon


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Crkva Svete Petke u Vranju poznata je i kao Krstata džamija. Za vreme Turaka crkva je pretvorena u džamiju tako što je dograđen minaret, ali su Turci ostavili krst, pa je narod prozvao Krstata džamija.