• Sadnja stabala
  • 05.08.2019. 18:00

Posadili više od 353 miliona stabala u jednom danu i srušili svetski rekord

Etiopija je u poslednjih pola veka pretrpela ogromno krčenje šuma. U širem smislu, pošumljavanje bi moglo biti jedan od najefikasnijih načina suzbijanja klimatskih promena.

Foto: Twitter/DrGetahun
  • 193
  • 117
  • 0

Etiopljani su posadili više od 353 miliona autohtonih stabala u 12 sati, u sklopu kampanje pošumljavanja širom države pod nazivom "Zeleno nasleđe". Reč je o najviše stabala koje je država zasadila u jednom danu, čime je oborila nekadašnji rekord Indije sa oko 66 milion stabala.

Za 12 sati posadili 66 miliona stabala - nov Ginisov rekord

Krajnji cilj je podstaći Etiopljane da zasade 4 milijarde stabala tokom "kišne sezone" 2019. između maja i oktorbra. Etiopija je dosad zasadila 2,6 milijardi stabala ove godine, a naporima protekle nedelje uspeli su doći do broja 353.633.660, objavio je na tviteru državni ministar za inovacije i tehnologiju, Getahun Mekuria.

Rapidno krčenje šuma u Etiopiji

Etiopija - druga najmnogoljudnija nacija Afrike - pretrpela je rapidno krčenje šuma od sredine 20. veka, uglavnom zbog velikog broja stanovnika, navodi bigthink.com. Prema organizaciji za upravljanje šumama Farma Afrika, šumske regije Etiopije smanjile su se sa oko 30 odsto na kraju 19. veka na današnjih manje od četiri odsto. Problem nije samo ekološki već i ekonomski, s obzirom da poljoprivredni sektor čini oko 85 posto radnih mesta u zapadnoafričkoj državi.

Možda je i to delom razlog zašto se etiopijska vlada odlučila direktno obratiti svojim 110 miliona građana, tražeći da svaki posadi 40 sadnica. Taj dan su čak zatvorili državne ustanove kako bi radnici mogli "izaći napolje i dati svoj doprinos". Tokom 2017. godine Etiopija se pridružila više od 20 drugih afričkih država potpisivanjem AFR100 (Afrička inicijativa za obnovu šumskog krajolika) koja ima za cilj obnoviti 100 miliona hektara zemlje do 2030. godine.

Kako se obnova šuma može boriti protiv klimatskih promena?

Budući da biljke uklanjaju ugljenik iz atmosfere putem fotosinteze, pošumljavanje bi mogao biti prirodan i efikasan način za usporavanje klimatskih promena. 

Istraživači su otkrili da će sadnja na 0,09 milijardi hektara dostupne zemlje širom sveta ukloniti 205 gigatona ugljen dioksida iz atmosfere u narednih 40 do 100 godina. To je otprilike dve trećine od procenjenih 300 gigatona koje su ljudi već napravili.

"Stvar je u tome što je pošumljavanje toliko snažno, veće nego što je iko ikad očekivao", rekao je Tomas Krovter, profesor nauke o ekosistemima u ETH Cirihu. "To je vrhunsko rešenje klimatskih promena u smislu potencijala skladištenja ugljenika."

Iako globalna zajednica nije blizu sprovođenja tako velike, koordinisane kampanje pošumljavanja, neki istraživači primetili su da bi nedavna studija mogla biti korisna za mapiranje određenih područja na kojima bi stabla mogla rasti. U svakom slučaju, čini se da je pošumljavanje efektan alat protiv klimatskih promena, ali nije najbrži.

"Trebaće decenije da nove šume narastu i ostvare svoj potencijal. Od vitalnog je značaja da zaštitimo šume koje postoje danas, sledimo druga klimatska rešenja i nastavimo sa postupnim ukidanjem fosilnih goriva sa naših gazdinstava kako bismo izbegli opasne klimatske promene", zaključio je Krovter.


Tagovi

Pošumlajvanje Rekord Etiopija Klimatske promene Getahun Mekuria Krčenje šuma Spas


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.