Šišmiši su noćni heroji, ali i prirodni insekticidi

Šišmiši kontrolišu populaciju insekata od kojih su mnogi štetočine u poljoprivredi i šumarstvu i zato ih smatramo prirodnim insekticidima. Na primer, samo jedan tokom noći pojede više od 1.000 komaraca. Neke vrste šišmiša hrane se nektarom i plodovima, pa imaju važnu ulogu u oprašivanju i rasprostranjivanju semenki.

U uslovime umerenije klime hrane se muvama, komarcima, moljcima - dakle, oni su predatori insekata i neizostavni kontrolori populacije istih. Bespotrebno su stigmatizovani, a održavaju ekosistem stabilnim.

Jedini sisari koji lete

Žive u podzemnim (pećinama, tunelima...) i nadzemnim skloništima (šumama, pukotinama u stablu) i napuštenim starim objektima. Zimu provode hibernirajući i to zavisi od vremenskih uslova. Bude se otprilike kada stižu i prvi insekti, u rano proleće. 

Mala potkovica (Rhinolophus hipposideros) najmanja je evropska vrsta. Hrani se dvokrilcima, opnokrilcima, moljcima. Lovi isključivo u letu i dobar je letač. Sam naziv govori da ima potkovasti oblik nosa. Krila mu se sastoje od razapete letne opne između četiri izdužena prsta, dok je palac slobodan kao i noge. Ženka svojim krilima obavije mladunče, ono sisa i brine se do njegove samostalnosti. Najčešće okoti samo jednog mladunca godišnje. Redovno održavaju svoje svilenkasto krzno koje varira u boji, od smeđe do sive. Većinu vremena provedu viseći naglavačke. Životni vek šišmiša je do 20 godina.

Za orijentaciju u prostoru, služe se eholokacijom. Ispuštaju ultrakratke zvučne signale koji se odbijaju od prepreke, a ušima primaju povratne zvučne signale. Tako dobija zvučnu sliku, jer mu je sluh glavni čulni organ.

U svetu više od 1.400 vrsta

U svetu je zabeleženo više od 1.400 vrsta i jedna je od najugroženijih grupa sisara. EU broji 52 vrste i strogo su zaštićene Direktivom o staništima. U susednoj Hrvastkoj, na primer, živi 33 vrste i sve su zaštićene Zakonom o zaštiti prirode i Pravilnikom o strogo zaštićenim vrstama. Zanimljivo je da se u Hrvatskoj svake godine zadnjeg vikenda u avgustu obeležava Međunarodna noć šišmiša, sa ciljem podizanja svesti javnosti o važnosti ove ugrožene vrste i njihovoj ulozi u ekosistemima.

Njegov opstanak zavisi od čoveka. Najčešći razlozi njegove ugroženosti je gubitak staništa. Ugrožavamo ih neplanskim infrastrukturnim zahvatima, prokomernom sečom šuma, svetlosnim zagađenjem, nepristupačnošću barama i zdravoj vodi, prekomernoj upotrebi pesticida u poljoprivredi.

Ukoliko im je stanište ugroženo postoji nužno, alternativno rešenje kada se izgrađuju kućice za šišmiše i postave na mirno mesto, bez bojazni od uznemiravanja. Jer, verovali ili ne, oni su zaista plašljive životinje.

Podržimo ove male čuvare prirode danju, jer oni nas čuvaju noću.