• Sremuš
  • Nišavski okrug, Suva planina

Sremuš na Suvoj planini mamio berače, ali rod podbacio

U šumama nadomak Bojaninih voda, na 1.000 metara nadomorske visine u proteklih mesec dana bilo je dosta onih koji su brali sremuš, uglavnom za sopstvenu ishranu, ali bilo je i profesionalnih berača jer se ta biljka i ove godine otkupljivala.

Foto: Biljana Ljubisavljević
  • 76
  • 4
  • 0

Na obroncima Suve planine ovih dana se privodi kraju berba sremuša ili divljeg luka pošto je počeo da cveta, naročito u nižim predelima. U šumama nadomak Bojaninih voda, na 1.000 metara nadomorske visine u proteklih mesec dana bilo je dosta onih koji su brali sremuš, uglavnom za sopstvenu ishranu, ali bilo je i profesionalnih berača jer se ta biljka i ove godine otkupljivala.

Dušan Đordjević iz Niša na obroncima pomenute planine divlji luk je brao sa suprugom i ćerkom, kako je naglasio, isključivo za sopstvene potrebe. Kako kaže, sremuš je lek, bolji od svakog luka, naročito kada se bere u čistoj, nezagađenoj prirodi.

"Koristimo ga sirov, kao salatu, ali od njega pravimo i namaz. Blendiramo ga sa semenjem koje je naša porodična tajna, malo posolimo i čuvamo u tegli u frižideru. Ne može dugo da traje, ali je vrlo ukusan", kazao je Đorđević za Agroklub.

Dosta hoda i dosta saginjanja

Rekao je da njegova porodica svakog proleća uživa u ukusu sremuša, posebno zbog toga što je dobar za snižavanje krvnog pritiska i holesterola.

"Prošle godine nisam mogao da izađem u planinu zbog zdravstvenih problema, ali je ćerka donosila sremuš, pošto je planinar i često je na planini."

Beračima je omiljen divlji luk sa Suve planine

Ivica Ibraimović iz Pirota bio je u grupi od dvadesetak ljudi koji su divlji luk brali zbog prodaje.

"Nije lako da se bere sremuš. Mora mnogo da se hoda i celog dana se saginjete zbog branja pa bole i kičma i noge. Uspem dnevno da zaradim 1.500 do 2.000 dinara, što nije loše. Zadovoljan sam", kazao je Ibraimović.

Kasnila vegetacija

Dejan Radivojević iz Gornje Studene koji tradicionalno svake godine otkupljuje sremuš rekao je za naš portal da je rod te biljke ove godine bio dosta lošiji nego prethodnih godina.

"Kasnila je vegetacija pa je kasno nikao i imao je sitne listove. Ove godine su berači dnevno uspevali da uberu svega 30-tak kilograma, a prethodnih godina brali su po 80 ili 90 kilograma. Oni najvredniji mogli su da naberu i 100 kilograma dnevno", objasnio je Radivojević.

Prema njegovim rečima, sve je teže pronaći berače, pa je i to jedan od razloga što je ove godine organizovane berbe bilo svega desetak dana, a prethodnih godina po mesec dana.

"Beračima plaćam 20 dinara po kilogramu, a uz to im obezbeđujem besplatan smeštaj i hranu. Međutim, slabo je interesovanje, ljudi neće da rade. Oni koji se odluče da dođu uglavnom su iz okolnih mesta, ne iz niškog kraja."

Sve manje radne snage

Sve otkupljene količine, objasnio je naš sagovornik, prodaje drugoj firmi koja listove suši i izvozi.

"Farmaceutske kuće u inostranstvu koriste ga za izradu lekova. Brojna su njegova lekovita dejstva, između ostalog snižava krvni pritisak, čisti krvne sudove i pomaže da rane brže zarastaju", istakao je Radivojević.

Berba divljeg luka na Suvoj planini organizuje se uz dozvolu države pošto je reč o predelu koji je proglašen za specijalni rezervat prirode. Država propisuje koliko najviše sremuša može da se ubere, a svi berači moraju da prođu obuku kako ne bi greškom ubrali listove drugih sličnih biljaka, ali i kako bi pravilno brali ovu biljku, odnosno kako je ne bi uništavali tokom berbe.


Tagovi

Berba sremuša Berači Dejan Radivojević Divlji luk Ivica Ibrahimović Lekovitost Dušan Đorđević Otkup sremuša


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.