• Hrast kitnjak
  • 26.12.2021. 16:00
  • Pirotski okrug, Divljana, Bela Palanka

Star više stotina godina, hrast kraj Bele Palanke jedinstven i misteriozan?

Od stabla hrasta kitnjaka u selu Divljana kraj Bele Palanke ostala je maltene samo kora, ali i pored toga svakog proleća olista.

Foto: Saša Đorđević
  • 863
  • 572
  • 1

Džinovski zavetni hrast kitnjak u selu Divljana, udaljenog od Bele Palanke pet kilometara, još odoleva vremenu iako je od njegovog stabla ostala maltene samo kora. Tu u dnu ovog drveta nalazi se ogromna rupa u koju može da stane čak osam do deset odraslih ljudi, a iznad se vidi nebo, što daje zaključak da je od stabla ostala zapravo samo kora.

Uprkos tome, ovaj džin među drvećem, visine preko preko 13 metara, sa prečnikom od dva metra i obimom od 6,35 metara i dalje svakog proleća olista, a kada ozeleni to je zaista impozantan prizor jer je njegova krošnja obima preko 72 metra.

Jedinstven u Srbiji

Biolog Zavoda za zaštitu prirode Dragana Nedeljković kazala je da se starost hrasta procenjuje na 400 do 500 godina, međutim, potpuno precizno ne može da se ustanovi koliko ima godina jer nema dovoljno zdravog kambijuma.

"U Srbiji su 64 hrasta pod određenom vrstom zaštite i neki od njih imaju šupljine u svom stablu, ali kitnjak u Divljani svakako ima najveću šupljinu i po tome je jedinstven u našoj zemlji", izjavila je Nedeljkovićeva za Agroklub.

U Srbiji su 64 hrasta pod određenom vrstom zaštite​​​​​​, ali je ovaj jedinstven

Prema njenim rečima, ovaj u Divljani opstaje, i pored toga što ima vrlo malo zdravog kadmijuma, zahvaljujući dobrom i velikom korenovom sistemu.

"Smatramo da i u budućnosti ovo stablo može da opstane, pošto stabla hrasta mogu da dostignu starost od 600 ili 700 godina."

Još iz doba cara Samuila

Međutim, stanovnici pomenutog mesta i čitavog belopalanačkog kraja veruju da je mnogo stariji i da su ga još 1026. godine posadili vojnici makedonskog cara Samuila. Veruju da je taj prirodni "gorostas" najstariji živi stvor na Balkanu i govore da generacije i generacije prolaze, ali da se on ne menja, uprkos tome što je izdubljen.

Uspešno uzgojili stabla urme iz Isusovog vremena - iz semena starog 2.000 godina

Pretpostavljaju da je šupljina u stablu nastala prilikom požara ili još verovatnije prilikom pokušaja tragača za blagom da pronađu zlato koje je navodno zakopano u njegovom korenu.

Ova džinovski hrast je od 1984. godine zaštićen kao spomenik prirode botaničkog karaktera, a odmah naspram njega nalazi se još jedan, nešto manji i nešto mlađi. To stablo je starosti oko 350 godinа i prečnikа 1,2 metra. Zbog verovanja da se u podnožju njegove krošnje nalazi izvor bioenergije koji leči mnoge bolesti, to stablo su pre par godina posećivali u velikom broju bolesni ljudi iz mnogih mesta na jugu Srbije.

Obim krošnje je 72 metara

U Zavodu za zaštitu prirode Srbije kazali su da se u našoj zemlji susreću sa impozantnim brojem starih stabala, a za one koji poseduju određene dendometrijske vrednosti izrađuje se studija zaštite i svrstaju se u spomenike prirode botaničkog karaktera. Nakon toga određuje im se upravljač i obično to budu "Srbijašume", ali mogu da budu i građani ukoliko se stablo nalazi na njihovom imanju.

"Šumarski inženjeri redovno sprovode stručni nadzor, obilaze ta stabla, evidentiraju eventualne promene. Na poziv upravljača takođe obilaze staba i nalažu seču pojedinih grana u slučajevima ledoloma ili snegoloma", kazala je naša sagovornica. 

Najstarijim stablom u našoj zemlji smatra se crni dud u koji se nalazi u porti Pećke patrijaršije. Veruje se da ga je posadio sinovac Svetog Save, arhiepiskop Sava Drugi između 1263. i 1272. godine. Sadnicu je doneo iz pokrajine Šam u današnjoj Siriji, pa otuda i naziv Šam dud. Veruje se da je baš ispod ovog duda Arsenije Čarnojević 1690. godine sazvao sabor na kome je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu prema Vojvodini.


Tagovi

Hrast kitnjak Kora Car Samuilo Dragana Nedeljković Izvor bioenergije Spomenik prirode


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Plastenička proizvodnja bolja je od one na otvorenom polju, posebno u zimskim mesecima, ali ako se odlučujete za zatvorenu opciju, još sigurnije rešenje je staklenik - zašto? Vrlo uskoro na Agroklubu!