• Divljač
  • 07.11.2015. 08:00

Štete od divljači - kome se obratiti?

Kako se bliži zima, divljač se sve više približava naseljenim mestima u potrazi za hranom. U svojoj potrazi mogu da učine značajnu materijalnu štetu. Kako sprečiti štete i kome se obratiti ako do njih dođe?

  • 2.800
  • 579
  • 0

Štete od jelenske divljači najčešće nastaju usled brsta. Kao posledica ishrane jelenske divljači mogu nastati oštećenja na sadnicama različitih vrsta voća i šumskih vrsta drveća, a do njih najčešće dolazi guljenjem kore, odgrizanjem vrhova i pupoljaka na voću, šumskim i ratarskim kulturama, obaranjem ratarskih i povrtarskih kultura.

Jeleni mogu da ogule koru u takozvanim prstenovima, odnosno da skinu koru oko celog stabla u različitoj širini. Takvo drveće najčešće se osuši zbog nemogućnosti transfera hranljivih materija iz lišća u koren. Na sreću, češće je skidanje kaiševa koje se dešava u vreme intenzivnog kretanja sokova, odnosno u toku vegetacije. Štete od jelena mogu da nastanu i usled lomljenja, kidanja i gaženja biljaka.

Od žitarica najčešće stradaju kukuruzi

Štete koje divlje svinje čine na poljoprivrednim kulturama mogu se podeliti na one koje nastaju na površinama pod žitaricama, krompirištima, livadama, te u šumarstvu. One koje su pričinjene na poljoprivrednim parcelama u najvećem procentu javljaju se uz rubni deo šume ili u njenoj blizini. Kod žitarica ćemo oštećenja najčešće primetiti na kukuruzištima i to u periodu mlečne faze zrelosti zrna, najviše su pogođene njive na kojima se gaje rani hibridi koji prvi sazrevaju, a štete se najčešće manifestuju obaranjem i lomljenjem stabla i konzumiranjem klipa. Štete od obaranja, koje nastaju lomljenjem i gaženjem biljaka su veće od onih nastalih konzumiranjem.

Do šteta na krompirištima najčešće dolazi u prvim danima posle setve ove kulture, ali se javljaju do momenta vađenja krompira. Ipak, najteže su prolećne štete, kada posejana kultura bude uništena, a za drugu setvu nema vremena. Divlje svinje mogu u potrazi za hranom preorati velike površine. Posledica toga su preorane livade na kojima je bitno smanjen prinos travne mase i neophodnost njihovog ravnanja.

Zečevi su poznati po visokoj plodnosti, pa u povoljnim godinama njihova populacija može višestruko da naraste i mogu da naprave velike štete u ratarstvu, voćarstvu i povrtarstvu, pre svega na poljima sa suncokretom, sojom, pasuljem i boranijom u vreme vegetacije, dok u toku zime najveće štete nastaju na mladim zasadima, jabučastog voća prvenstveno.

Na meti zveri su, osim useva, i divlje i domaće životinje

Medved pravi štete na biljnim kulturama ali i na divljim, domaćim i gajenim životinjama. Najveći deo šteta se odnosi na ratarske useve i zasade voćaka, kao i pčelinjake. Medved se retko opredeljuje za hranu životinjskog porekla, i to uglavnom onda kada u lovištu nema dovoljno hrane biljnog porekla. Tada napada najpre srne i jelene, a zatim prelazi na ovce, goveda i konje na paši. U vreme najveće gladi može da napravi štete i u torovima i stajama, pa čak da napada i ljude. Kako javljaju iz lovišta u LO "Soko" iz Bajine Bašte, sve češće viđaju medveda kako se približava atarima sela. Medved je u selu Gvosac nedavno zaklao ovcu, a stižu informacije i da je na Zaovinama pričinjena materijalna šteta kada je medved upao u pčelinjak, prilikom čega je uništio tri pčelinje košnice.

Vuk može da napravi velike štete na divljim i domaćim životinjama. Vukovi se mogu preorjentisati gotovo isključivo na ishranu domaćim životinjama. Na jelovniku vuka nalaze se i psi lutalice i ovčarski psi. Poseban oblik štete od vuka je mogućnost prenošenja i širenja zaraznih bolesti na drugu divljač, domaće životinje pa čak i ljude. Svakako da je besnilo jedan od najvećih problema koji vuk, pored lisice, može da napravi.

Lisica može da napravi velike štete u živinarstvu, ali i kod podmlatka sitne stoke. Šakali najčešće štete uzrokuju na ovcama i kozama, jer su u stanju da grupno i organizovano, opkoljavanjem u kombinaciji pogona i zasede unište veliki broj životinja.

Kako sprečiti štete od divljači?

Na osnovu Pravilnika o merama za sprečavanje štete od divljači i štete na divljači i postupku i načinu utvrđivanja štete ("Službeni glasnik RS" broj 2/12) vlasnici i korisnici zemljišta, šuma, zasada, useva i voda u lovištu i neposrednoj blizini lovišta učestvuju u sprovođenju mera za sprečavanje šteta. Vlasnik i korisnik imovine, redovno kontroliše stanje svoje imovine i organizuje njenu zaštitu i čuvanje i to tako da zaštiti zasad na način da spreči prolaz divljači (dizanje ograda i slično) i koristi mehanička, fizička (zvučna i vidljiva strašila) i hemijska sredstva koja odbijaju divljač od useva, zatim prilagođava izbor biljne kulture koju zasejava ili sadi na način da se izbegnu ili smanje rizici šteta od divljači, uklanja useve i plodove sa površina u agrotehničkom roku, vezuje pse pored useva, postavlja elektropastire, koristi mehanička sredstva za pojedinačnu zaštitu stabala voćaka i drugih sadnica, čuva domaće životinje uz stalno prisustvo pastira i pasa čuvara, zatvara domaće životinje u toku noći u obore, sprovodi ostale mere zaštite.

Kome se obratiti ako do štete dođe?

Ukoliko dođe do štete od strane divljači, vlasnik ili korisnik zemlje podnosi pismenu prijavu, i tada je korisnik lovišta dužan da izađe na lice mesta i utvrdi činjenično stanje, definiše uzrok, način nastanka i vrednost štete, kao i vreme njena nastanka. Korisnik lovišta mora da utvrdi i da li je korisnik (vlasnik) zemlje preduzeo sve neophodne mere za sprečavanje štete. Njena visina se utvrđuje komisijskim putem i to na jedan od priznatih načina (npr. totalnim brojanjem sadnica ili principom uzorka). Radu komisije obavezno prisustvuje korisnik (vlasnik) zemlje. Kada komisija utvrdi da je šteta nastala od divljači i da je ispoštovana procedura, korisnik lovišta je dužan da izvrši adekvatnu nadoknadu oštećenom. Ukoliko oštećeni nije zadvoljan nalazom komisije ili visinom nadoknade, ima pravo da traži sudsko veštačenje.


Tagovi

Divljač Šteta Kukuruzišta Zveri Jelenska divljač Divlje svinje Livade Zečevi Štete na pčelinjacima Medved Vuk Lisica Sprečavanje šteta Pismena prijava Lovišta


Autor

Bogdan Cekić

Više [+]

Master inženjer poljoprivrede, zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.