Obično se pojavljuje krajem leta i početkom jeseni. U ovom periodu je nikada nisam našla, kaže Jelena Matić iz Aranđelovca.
Prvi praznični i sunčani dani januara bili su idealna prilika za šetnju po prirodi. To je iskoristila i Jelena Matić iz Aranđelovca odlaskom do Bukulje ali nije očekivala da će šetajući kroz šumovite delove ove prelepe planine pronaći gljive usred zime, prenosi Toppress.
"Obično se pojavljuje krajem leta i početkom jeseni. U ovom periodu je nikada nisam našla. Ubrala sam nekoliko primeraka koji su podjednako dobrog kvaliteta kao i u sezoni branja, a ukus im je fantastičan. Inače je ima u svim šumama i na svim nadmorskim visinama, po obodima livada. Najlepša je pohovana, a veći primerci su idealna podloga za picu", rekla je za ovaj medij Matićeva.
Inače, sunčanica je još poznata i pod imenima kozarka, prstenka i srndać, jestiva je gljiva, raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, ali i na livadama, ima je i u voćnjacima. Jede se samo šešir i smatra se jednom od najukusnijih poslastica.
Kako je ova Aranđelovčanka napomenula, gljive iz grupe lepiota (velika sunčanica - Macrolepiota procera) nisu karakteristične za zimski period. Na kalendaru Gljivarskog društva Novi Sad ističe se da se ne mogu naći od decembra do maja, a pojedine do juna, tako da je ovo jedinstven slučaj u prirodi.
Koje smo gljive našli na obroncima Fruške gore, pogledajte u videu:
Tagovi
Autor
Albino jelen lopatar - veoma redak, a da li je bezbedan u prirodi? 
Povećana proizvodnja ogrevnog drveta u Evropskoj uniji 
Šta je zabeležila kamera koju je nosio medved Aleksandar? 
Po drva američkim "džemsovima" i ruskim "zilovima" - kamioni od jednog veka 
