• FRA 2020
  • 26.07.2020. 15:00

Svetske šume: Za 30 godina izgubljeno 178 miliona hektara

Prema novom izveštaju FAO-a, FRA 2020, globalno šumsko područje od 1990. godine smanjeno je za 178 miliona hektara. Međutim, stopa neto gubitka znatno je pala poslednjih 30 godina zbog manjeg krčenja u nekim zemljama, pošumljavanja i prirodnog širenja šuma.

Foto: Martina Popić
  • 149
  • 179
  • 0

Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) pokrenula je sveobuhvatnu procenu šumarstva FRA 2020 u digitalnom formatu. Ovaj izveštaj je prva objavljena internet platforma koja sadrži detaljne regionalne i globalne analize za 236 zemalja i teritorija. Korisnici sada mogu da proučavaju više od 60 šumskih pokazatelja u svim zemljama i regijama kao i da preuzmu tražene podatke. 

"Bogatstvo informacija o svetskim šumama je vredno javno dobro za globalnu zajednicu kako bi se olakšalo oblikovanje politike utemeljene na dokazima, donošenje odluka i zdrave investicije u tom sektoru", rekla je zamenica generalnog direktora FAO-a, Marija Helena Semedo. Ovi novootvoreni alati omogućiće nam bolji odgovor na krčenje i degradaciju, sprečiće gubitak biološke raznovrsnosti i poboljšati održivo upravljanje u takvim područjima", dodala je. 

Milioni ljudi širom sveta zavise od šuma zbog njihove bezbednosti hrane i sredstava za život. Njihova zaštita je ključna za očuvanje prirodnih resursa, jer čuvaju većinu zemaljske biološke raznovrsnosti i pomažu u ublažavanju uticaja klimatskih promena. Prema nedavno objavljenom izveštaju o stanju svetskih šuma (SOFO), one sadrže 60.000 različitih vrsta drveća, 80 odsto vrsta vodozemaca, 75 odsto ptica i 68 odsto sisara na Zemlji.

Globalno područje pod šumama se smanjuje

Svet ima ukupnu šumsku površinu od 4,06 milijardi ha što je oko 31 odsto ukupne površine kopna. Evropa, uključujući Rusku Federaciju, čini 25 odsto svetskog šumskog područja, a sledi Južna Amerika sa 21 odsto, Severna i Srednja Amerika sa 19 odsto, zatim Afrika sa 16 odsto, Azija sa 15 odsto i Okeanija sa pet odsto.

Globalno područje pod šumama i dalje se nastavlja da se smanjuje, a svet je od 1990. godine izgubio 178 miliona hektara. Međutim, stopa neto gubitka znatno se smanjila tokom razdoblja od 1990. do 2020. zbog smanjenja krčenja u nekim zemljama, ali i pošumljavanja i prirodnog širenja šuma.

Afrika ima najveću godišnju stopu neto gubitaka u razdoblju od 2010. do 2020. godine sa 3,9 miliona ha, sledi Južna Amerika sa 2,6 miliona ha. Najviša neto dobit od šumskog područja u poslednjih deset godina je u Aziji.

Smanjuje se krčenje šuma na globalnom nivou?

Od 1990. godine procenjenih 420 miliona ha je izgubljeno zbog krčenja šuma i njihovog pretvaranja za drugu upotrebu poput poljoprivrede. Međutim, stopa gubitka znatno se smanjila. U poslednjem petogodišnjem razdoblju godišnja stopa krčenja procenjena je na 10 miliona ha, što je pad u odnosu na 12 miliona ha u razdoblju od 2010. do 2015. godine i 16 miliona ha u razdoblju 1990. do 2000. godine.

Ilegalno krčenje Amazonije kako bi EU imala dovoljno soje?

Površina šume u zaštićenim područjima povećala se za 191 miliona ha od 1990. godine i sada je dostigla procenu od 726 miliona ha. 

Zemlje koje gube najviše šumskih površina

Prvih deset zemalja sveta po prosečnim godišnjim neto gubicima šumskih površina u poslednjih 10 godina su: Brazil, Demokratska Republika Kongo, Indonezija, Angola, Ujedinjena Republika Tanzanija, Paragvaj, Mijanmar, Kambodža, Bolivija i Mozambik.

"Iako se stopa krčenja smanjila tokom poslednje decenije, ona je i dalje velika briga. Trenutnim tempom rizikujemo ciljeve koji se odnose na održivo upravljanje šumama“, komentarisao je Ansi Pekarinen, direktor šumarstva i koordinator FRA-e.

"Moramo da pojačamo napore za zaustavljanje krčenja kako bismo iskoristili pun potencijal šuma u doprinosu održivoj proizvodnji hrane, smanjenju siromaštva, bezbednosti hrane, očuvanju biološke raznovrsnosti, klimatskim promenama uz istovremeno održavanje proizvodnje drvnih proizvoda", zaključio je Pekarinen.


Tagovi

FRA 2020 FAO Stanje svetskih šuma Šume


Autorka

Martina Popić

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.