Top 10 zanimljivosti o drveću i šumama

Šume često doživljavamo kao kulturni krajolik, nešto što se podrazumeva, za šta znamo da nam obezbeđuje velike količine kiseonika kao i sirovinu u energetici, građevinarstvu i drugim segmentima života. 

Ali, tek kada kročimo u neku od njih ili kada spoznamo vrednost jednog stabla posađenog ispred kuće, a koje daje plodove, hlad i druge blagodati, postajemo svesni onoga što je ruski književnik Anton Pavlovič Čehov davno rekao: "Šume uče ljude da shvate lepo." 

Mnogo je zanimljivih činjenica o drveću i šumama koje su malo kome poznate, a koje vredi znati. 

Evo top 10 činjenica o drveću i šumama:

1. Ako posadite stabla na pravi način u blizini kuće, uštedećete na klimatizaciji, odnosno grejanju za 30 odsto. 
2. Prema nekim istraživanjima, dobro održavana stabla mogu da povećaju vrednost nekretnine, neki kažu za čak 27 odsto. 
3. Stabla nikada ne "umiru" od starosti. Ono što ih uništava su insekti, bolesti ili ljudi. 
4. Kada ih napadnu štetočine, neka stabla mogu da prepoznaju različite insekte po njihovim izlučevinama. Tada stablo oslobađa feromone čime upozorava druga stabla - a ponekad i priziva druge insekte koji napadaju štetočine. Primer za to su brestovi i borovi koji na taj način dovode male parazitske ose. One polažu jaja u gusenice koje jedu lišće, a o čemu detaljno piše Peter Voleben u svojoj knjizi Tajni život drveća. 
5. Drveće u gradu u proseku živi 13 godina kraće od onoga na selu. 
6. Znate li da stabla dobijaju 90 odsto hrane iz atmosfere, a samo 10 odsto iz zemljišta? 
7. Na svetu postoji 23.000 različith vrsta drveća. 
8. Koje je stablo najstarije? Smatra se da su neki čekinjasti borovi (lat. Pinus aristata) stari više od 5.000 godina. Poznata lipa u engleskom arboretumu Vestonbirt verovatno je stara oko 6.000 godina, a tisa u škotskom Fortingalu procenjuju da bi mogla biti stara čak 9.000 godina.
9. Meko drvo potiče od golosemenica, odnosno zimzelenog drveća, a tvrdo od listopadnih vrsta. Meka su svetlija od tvrdih, ali kraće gore. Takođe, dobro prihvataju završnu obradu što je dovelo do procvata izrade nameštaja od borovine ranih 80-ih do kasnih 90-ih prošlog veka.
10. Šetnja šumom je kao tuširanje kiseonikom. Korejska studija ispitivala je žene koje su šetale šumom i one koje su isto to radile u urbanim područjima. Krvni pritisak, kapacitet pluća i elastičnost arterija poboljšali su se onima koje su provodile vreme u šumi. Ali samo u toku dana, dok traje fotosinteza.  

I na kraju da završimo još jednim zanimljivim i motivišućim citatom koji je izgovorio Martin Luter King: "Čak i da znam da će sutra biti smak sveta, posadio bih stablo jabuke."