Zakon o krčenju šuma: Samo četiri zemlje pod strogim nadzorom EU

Evropska komisija objavila je nove kriterijume za primenu zakona protiv krčenja šuma, koji imaju za cilj da spreče uvoz roba povezanih s uništavanjem šumskih površina.

Ipak, samo četiri zemlje: Belorusija, Mjanmar, Severna Koreja i Rusija, označene su kao "visokorizične", dok su države poput Brazila i Indonezije, iako poznate po visokim stopama deforestacije, klasifikovane kao "zemlje standardnog rizika".

U pravnom aktu objavljenom u četvrtak, Komisija navodi kako će nova pravila najstrože nadzirati uvoz iz zemalja koje su kategorisane kao visokorizične, dok će uvoz iz zemalja sa standardnim ili niskim rizikom biti podvrgnut blažim proverama.

Brazil i Indonezija izbegli najstrože mere

Brazil i Indonezija, koje su u prošlosti bile među glavnim svetskim žarištima krčenja šuma, svrstane su u kategoriju "standardnog rizika". To znači da će se na robu iz tih zemalja primenjivati manje rigorozne kontrole prilikom izvoza u Evropsku uniju. Sjedinjene Američke Države, na primer, ocijenjene su kao "niskorizične", čime će im biti omogućene još lakše provere.

Nova pravila za proizvode koji dolaze iz zemalja gde su šume iskrčene i degradirane

Zakon obuhvata uvoz soje, govedine, palminog ulja, drveta, kakaa i kafe, kao i prerađenih proizvoda poput čokolade, kože i nameštaja. Kompanije koje žele da plasiraju te proizvode na evropsko tržište moraće da pruže tačne informacije u vezi sa tim kada i gde je roba proizvedena, uz obaveznu dokazivu potvrdu da proizvod nije nastao na zemljištu koje je iskrčeno nakon 2020. godine.

Razlike u nivou provera

Zavisno od kategorije rizika, razlikuju se i obveze država članica EU u pogledu provere usklađenosti. Tako će devet odsto uvoznika iz visokorizičnih zemalja morati da se podvrgne kontrolama, u odnosu na tri odsto iz zemalja sa standardnim rizikom i samo jedan odsto iz niskorizičnih zemalja.

Odluka Evropske komisije već je izazvala određene kritike, posebno zbog izostanka nekih velikih izvoznika s popisa visokog rizika. Iako zakon ima za cilj jačanje održive trgovine i zaštite životne sredine, selektivni pristup kategorizaciji zemalja mogao bi da otvori prostor za političke ili ekonomske interpretacije, upozoravaju analitičari.