Afrička ljubičica - ukras doma tokom cele godine

Afričke ljubičice (Saintpaulia ionantha) su jedne od lepših kućnih biljka. Cvetovi dolaze u širokom rasponu boja, uključujući sve nijanse ljubičaste, plave, ružičaste, crvene, dok su listovi srcoliki. Ako vam neko pokloni ljubičicu, znači da vam je veran i odan.

Ova biljka poreklom dolazi iz Tanzanije, a za njeno širenje po Evropi zaslužan je baron Valter (Walter von Saint Paul), koji je bio stacioniran u Africi. On je u 19. veku poslao primerke divljih ljubičica svom ocu u Nemačku, te su vrlo brzo afričke ljubičice, njihovo seme i biljke, postali dostupni u celoj Evropi.

Bogata zemlja i dovoljno svetlosti

Afričke ljubičice najbolje je posaditi u manje posude. Traže bogatu zemlju s visokim udelom organskih materija. Prilikom sadnje, pobrinite se da zemlja bude suva. Jednom godišnje im je potrebno osigurati sveže zemljište.

Idealna temperatura za ljubičice je od 20 do 25 stepeni. Jedino zimi vole da budu na direktnoj svetlosti. Ako su njihovi listovi pretamni, biljkama nedostaje svetlosti. Za maksimalnu količinu cveta potrebno im je više od 10 sati dnevnog svetla.

Najčešće bolesti koje pogađaju ovu biljku su pepelnica i različiti oblici truleži.

Zalivanje i đubrenje

Pažljivo zalivanje je ključ zdrave ljubičice. Ovu biljku je potrebno zalivati vodom sobne temperature. Ako je voda prehladna, moguće je da im se ošteti koren. U tanjirić ispod saksije ulijte vodu, a nakon 30 minuta ocedite višak. Ako ljubičicu zalivate direktno u saksiju, nemojte kvasiti listove biljke, već ih očistite četkom. Naime, ljubičica ne voli puno vode.

Đubrenje biljke preporučuje se jednom godišnje. Ako biljka deluje kao da je uvela, potrebno je dodati samo malo đubriva, kako bi se podstakao njen rast.

Foto: JamesCade/ Big Stock