• Zimzeleno drveće
  • 20.01.2018. 16:30

Četinari za vaše dvorište

Za osećaj planinskog vazduha u dvorištu, ma na kojoj lokaciji se ono nalazilo, najbolje je birati četinare. Da li će to biti dve ili tri vrste, zavisi od vlasnika, a mi vam predlažemo sedam četinara.

Foto: Artur Malinowski / Flickr
  • 4.288
  • 136
  • 0

Koje četinare zasaditi u dvorištu? Među najlepšim četinarima na našim prostorima koje svakodnevno viđate u parkovima i zelenim površinama je i sedam koje vam preporučujemo za dvorišta. Dekorativni su, oko njih nema posla i odlično se uklapaju u ostale biljke i stabla, čineći lep zeleni talas.

I leti i zimi su "živahni", odnosno ostaju zeleni i pod snegom, a to je važno za dvorište kako bi odisalo životom tokom cele godine. Ove biljke pri tom imaju prijatne mirise i baktericidne materije. Ovaj osećaj je isti kada odete na planinu i osetite miris borove šume.

Crni bor

Crni bor je šumski četinar i najrasprostranjeniji je od svih četinara u Srbiji. Uspeva na kiselim i rastresitim terenima, a može da raste i na preko 1.600 metara nadmorske visine. Ne voli senku i razmnožava se isključivo semenom u šumskim rasadnicima. Može da naraste i do 40 metara visine i ima kubastu krošnju, koja podseća na poluzatvoreni kišobran. Mlade grane su gole i sjajne, pokrivene sitnim ljuspama. Pogodan je za strme terene. U pejzažnoj arhitekturi je značajna vrsta, kako zbog svoje otpornosti, tako i zbog izuzetno tamne boje četina, koje stvaraju efektne kontraste sa vrstama svetlijih boja.

Beli bor

Beli bor je takođe šumski četinar. Razlikuje se po svetlijoj kori od crnog bora i drugačijim šišarkama kao i po četinama, odnosno iglicama. Raste do 40 metara visine i može da dostigne starost i do 200 godina. Krošnja mu je svetla, razređena. Razmnožava se semenjem od biranih jedinki u šumskim rasadnicima. Podnosi senku i loš kvalitet zemljišta. Beli bor je važan za pošumljavanje i koristi se na ogoljenim peskovitim površinama i kamenjarima. Osim kao veoma kvalitetno drvo u industriji, koristi se kao dekorativno stablo u hortikulturi.

Beli bor (Gilles San Martin / Flickr)

Kedar

Kedar je rod iz familije borova. Visoko je zimzeleno drveće sa širokim i nepravilnim krošnjama. Četine odnosno iglice traju od dve do šest godina i mogu biti različitih boja, od žuto zelene do pepeljasto plave. Kod nas je poznat kao ukrasna parkovska biljka, ali se sadi i u prostranim dvorištima. Podnosi gradska zagađenja i nije toliko zahtevan po pitanju staništa. Fiziološku starost kedrovi dostižu tek sa 30- 40 godina. Neke od sorata se razmnožavaju semenjem, a neke isključivo kalemljenjem na podlogu crnog bora i to kosim rezom tokom juna meseca. Vrste kedrova koji se gaje u Srbiji su - Cedrus deadara, C. libani i himalajski kedar.

Jela

Jela je četinar visokih planina i kisele zemlje. Voli duboka rastresita i humusom bogata zemljišta. Četine su joj glatke, kao i kora. Ne podnosi zasenjivanje, pa se sadi na većoj razdaljini. Razmnožava se semenjem, ali može i reznicama od vršnih grana. Imaju piramidalnu krošnju i brzo rastu. Otporna je na mraz, sušu, imaju dobro razvijen korenov sistem, pa joj ni jaki vetrovi nisu problem. Mogu da se sade "solo" ili u grupama i u kombinaciji sa drugim četinarima.

Smrča

Smrča je veoma robusan i snažan četinar. Naraste i preko 30 metara. Najbolja je za pošumljavanje goleti, ali podnosi sve tipove tla. Karakteristična je po tome što do pete godine sporo raste, a nakon toga naglo dostiže svoju maksimalnu visinu, tako da na humusnim zemljištima stablo može dostići i do 60 centimetara u prečniku za 30 godina. Za to vreme u visinu naraste od 20 do 60 metara, mada su viđeni i primerci koji su dosegli i čitavih 95 metara. Korenov sistem je plitak, tanjirast, bez središnjeg korena, što je čini nepouzdanom u regijama sa jakim vetrovima.

Smrča (F. D. Richards / Flickr)

Ariš

Ariš je jedini četinar naše flore kome u jesen pred zimu opadaju četine i grane tokom zime budu gole. Služi za pošumljavanje najvećih visina na planinama. Raste do 40 metara, a obim stabla može da bude i do 1,5 metara. Prepoznaćete je po crveno- smeđoj ispucaloj kori i intenzivnom mirisu na smolu. Brzo raste i može da živi čak 600 godina.

Tuja - ukrasni četinar

Postoje preko 300 vrsta ukrasnih četinara u hortikulturi, počev od čempresa, pačempresa, loptastih tuja i raznoraznih klonova, pa do ukrasnih kleka, bez ili sa bodljama. Tuja je opšte poznata i često zastupljena u parkovima i privatnim dvorištima. Pripada rodu četinara familije čempresa. Rodu tuja pripada pet vrsta usko do široko konusnih oblika. Sade se u vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu na osunčanim položajima. Za tuje je vrlo važno orezivanje, jer slabo teraju izdanke. Najpogodnija je za formiranje žive ograde i u Srbiji je najčešće za to i upotrebljavaju.

Foto: Artur Malinowski / Flickr


Tagovi

Četinari Beli bor Crni bor Ariš Tuja Kedar Smrča Kleka Korenov sistem Pošumljavanje Smola Borove iglice


Autorka

Magdalena Nenković

Magdalena Nenković

Magdalena Nenković je diplomirani inženjer pejzažne arhitekture, studije završila na Univerzitetu u Novom Sadu. Bavi se uređenjem zelenih površina, jer beton više nije u modi. Moto koji je pokreće - Što zelenije, to bolje!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi