• Divlji luk sremuš
  • 29.10.2019. 14:00
  • Banjalučka regija, Republika Srpska, Banja Luka

Čistač krvi: Jelena Pušac - Broćilović nakon tinkture proizvela i kapsule od divljeg luka

Nakon tinkture prošle su pune tri godine u istraživanju kako da napravi novi proizvod koji još ne postoji na tržištu. Jelena Pušac - Broćilović je tinkturu pravila na stari tradicionalni način, ali to nije bilo dovoljno jer se tako sačuva samo 30 do 40 odsto lekovitosti. Izbor je na kraju pao na kapsule.

Foto: Snježana Karić
  • 826
  • 44
  • 0

Tri godine nakon što je banjalučka pravnica Jelena Pušac - Broćilović počela da proizvodi tinkturu od divljeg luka (sremuša) uz pomoć koje je izlečila ne samo sebe, već pomogla i mnogim građanima, iz njene male labaratorije ovih dana su izašle i kapsule od ove samonikle biljke, koje služe za preventivno čišćenje krvi, a sve pod brendom Srijemuš LaVita

Iako po struci pravnica, Jelena mnogo vremena provodi u prirodi istražujući njene blagodati i tražeći prirodni lek za brojne bolesti.

Jelena je pre par godina počela da istražuje ovu samoniklu biljku.

Divljim lukom u borbu protiv upaljenih vena

Odlučujući momenat za istraživanje ove samonikle biljke bio je kada je Jelena nakon rođenja treće ćerkice dobila upalu vene, a zatim i tromb u nozi. Lekari su joj tada predlagali operaciju, ali je ona to odbila, uverena da se može sama izlečiti koristeći blagodeti prirode. Izbor je pao na divlji luk, koji je od ranije bio izuzetno zastupljen u ishrani njene porodice, ali uglavnom kao začin ili salata.

Proučavajući naučne studije o divljem luku, Jelena je saznala da je ova biljka dobra za čišćenje krvi, te da je odličan čistač masnoća u krvi, a snižava i krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju, pomaže kod prehlada, stomačnih tegoba, bronhitisa, astme i slično. Pored toga, izuzetno je dobar i za jačanje imuniteta, te odlično sredstvo za borbu protiv malokrvnosti.

S obzirom na to da je ovo biljka koju možemo naći u prirodi samo u proleće, Jelena je razmišljala na koji način može iskoristiti divlji luk, kako bi ga mogla upotrebljavati i tokom ostatka godine.

"Shvatila sam da je jedan od najboljih načina da divlji luk zadrži svoje lekovito svojstvo, pravljenje kapi od svežeg lista ove biljke", kaže Jelena na početku razgovora za Agroklub. Dodaje da je tako nastala njena prva tinktura. Proizvodnja je, naravno, bila ograničena jer se divlji luk može brati samo u proleće i to se radi isključivo ručno. Nakon branja divlji luk se odmah mora adekvatno skladištiti da ne bi izgubio svoja lekovita svojstva.

Divlji luk- sremuš (Foto: Pixabay/Hans)

"Ova biljka je jako specifična, jer ono što je lekovito u njoj brzo nestane. Pola dana nakon branja, od sremuša imate samo jedan ukusan začin ili salatu, ali ne i lekovitu biljku. Zato sam i krenula u priču oko pravljenja biljnih kapi", priseća se Jelena.

Jelena Pušac - Broćilović: Kapsule su bolji čuvar lekovitih svojstava divljeg luka

Dodaje da se divlji luk nakon branja lagano obriše i stavlja u rosfrajne posude sa tečnim azotom, gde se zamrzava. Nakon toga se prebacuje u rosfrajno ili stakleno posuđe, odnosno u što prirodnije materijale. Biljka se zatim potapa u alkohol potrebne jačine, gde određeno vreme stoji da bi se obavila ekstrakcija, nakon čega se cedi.

Jelena pojašnjava da je jedina mana ove biljke to što je u svežem stanju dostupna svega tridesetak dana, pa su kapi jedino rešenje za one koji žele da je koriste tokom cele godine.

"Tinkturu smo radili na stari tradicionalni način da se sačuvaju lekovita svojstva biljaka, ali to nije bilo dovoljno jer uz pomoć biljnih kapi se sačuva samo 30 do 40 odsto lekovitosti divljeg luka. Ostalo ispari jer je divlji luk specifična biljka, nestabilnih hemijskih jedinjanja, koja u dodiru sa toplotom i vazduhom veoma brzo gube lekovita svojstva. Iz tog razloga sam imala potrebu da napravim proizvod koji bi sačuvao ako ne 100 posto, onda većinu lekovitih svojstava. Naravno da ništa ne može da zameni svežu biljku, ali je potrebno naći nešto uz pomoć čega će se sačuva i tokom zime", priča Jelena.

Dodaje da je uz pomoć stručnjaka tri godine neumorno radila razna istraživanja dok na kraju nisu došli na ideju da naprave kapsule od divljeg luka.

U izradu kapsula, kako ističe Jelena, bio je uključen veliki broj stručnjaka iz raznih oblasti. A da je bilo jednostavno, nije. Jelena ističe da je tokom istraživanja naišla na brojna zatvorena vrata, te da je često gubila snagu i razmišljala da li uopšte da nastavi.

"Obraćala sam se profesorima u Novom Sadu i Beogradu da vidimo koji je najbolji princip da sačuvamo lekovita svojstva divljeg luka, čitala sam razne studije, kontaktirala brojne stručnjake i na kraju sastavila kockice. Shvatila sam da je liofilizacija jedan od trenutno najsavršenijih načina konzerviranja lekovitih svojstava u biljkama. To je dehidriranje biljke u zamrznutom stanju- izvlačenjem vode. Ako biljku dehidrirate, sušite na standardni način, sačuvaćete 50 odsto lekovitih svojstava", pojašnjava Jelena.

Jedna kapsula zamena za deset svežih listova divljeg luka

Ona dodaje da proces proizvodnje kapsula ide tako što se divlji luk nakon branja stavlja u suvi led, te zamrzava i istog momenta transportuje u liofilizator na minus 40 stepeni. Potom se vakumskim pumpama izvlači voda. Proces traje 24 sata od unosa biljke u mašinu.

"Sve se radi u mračnom prostoru, a nakon dehidratacije biljka se melje i kapsulira. Na taj način smo liofilizacijom dobili proizvod koji je sačuvao sva ta nestabilna jedinjenja sremuša, a koja su zaslužna za lekovitost ove biljke. Sam taj proces proizvodnje koji je i rezultirao ovim proizvodom smo patentirali i zaštitili", ističe Jelena.

Ona kaže da su ulaganja u proizvodnju mala, ali su za nekoga ko tek počinje taj posao poprilično velika. Jelena trenutno ima napravljeno tek oko 1.000 bočica u kojima se nalazi po 30 kapsula.

Naša sagovornica ističe da kapsule služe kao dodatak ishrani. Jedna kapsula zadovoljava dnevne potrebe za preventivno čišćenje krvi. Jelena ističe da jedna kapsula menja do deset svežih listova divljeg luka. Preporučuje da se kapsule koriste dva meseca, pa da se potom napravi pauza. Ove kapsule su, kako ističe Jelena, za sada prve ne samo u BiH, već i Evropi.

Sakupljanje sremuša i izrada kapsula je vrlo složen proces (Foto: Arhiva Jelene Pušac - Broćilović)

Kaže da postoje brojni proizvođači raznih biljnih kapsula, ali da je njihova mana to što rade sa više biljaka i tako gube na kvalitetu. "Suština je koncentrisati se na jednu biljki i raditi na tome da ona maksimalno bude iskorišćena u lekovitom pogledu. Svaka biljka ima svoju priču. Kad kvalitetno istražite jednu biljku, nabavite odgovarajuće mašine i tehnologiju, to se onda može smatrati kvalitetnim proizvodom. Na tržištu BiH imamo mnogo uvezenih stvari, pakovanih i prepakovanih bez ikakvog sistema kontrole", ističe Jelena.

Ona kaže da proizvodnjom kapsula njen posao nije završen, jer sada sledi istraživanje kakav će one imati učinak na zdravlje ljudi. Cilj joj je da još ulaže u proizvodni sistem i da edukuje tržište o postojanju ovog biljnog proizvoda.

Jelena poručuje da BiH obiluje raznim samoniklim lekovitim biljkama koje samo čekaju da budu pronađene i iskorišćene u lekovite, kozmetičke ili neke druge svrhe. "Umesto što čekamo da nešto uvezemo, zašto ne bi sami nešto napravili", poručuje Jelena.


Foto prilog


Tagovi

Jelena Pušac - Broćilović Sremuš Divlji luk Kapsule Tinktura Čistač krvi Upaljene vene Pravnica Lekovito bilje Sremuš LaVita


Autorka

Snježana Karić

Snježana je diplomirana novinarka, komunikolog sa dvadesetogodišnjim radnim iskustvom u medijima. Velika zaljubljenica u prirodu i lekovito bilje. Uživa da fotografiše svet oko sebe, putuje i isprobava dobra vina.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi