Cvećarstvo Srbije ima veliki potencijal - neophodno udruživanje proizvođača

Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, usled povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane, navode iz Privredne komore Srbije (PKS), za Agrokub.

Prema ocenama evropskih stručnjaka Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda,  oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove i tako dalje.

Trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od 10 odsto, uz promet preko 200 milijardi EUR na svetskom, i oko 27 miliona EUR na domaćem tržištu.

Uvoz i izvoz

U protekle tri godine, uvoz je daleko značajnije povećan od izvoza, pa je deficit u STR rastao i dosta je uočljiv. Međutim, na osnovu uvozno-izvozne količine izražene u kg/t možemo reći da je taj odnos sličan. Razlika je nastala usled povećanja uvozne cene cveća i ukrasnog bilja, usled otežanih uslova poslovanja izazvanih pandemijom.

Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2021. godine iznosila je 27,4 mil. EUR (10,10 tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 5,4 mil. EUR (2,90 tone), a vrednost uvoza 22 mil. EUR (7,20 tone).

Najznačajnije izvozno tržište cveća i ukrasnog bilja je EU sa 54 odsto udela, zatim Carinska unija (Rusija, Belorusija i Kazahstan) sa 20 odsto udela u ukupnom izvozu, zemlje CEFTA sa 18 odsto, dok ostale zemlje učestvuju sa osam odsto. U toku 2021. godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u zemlje EU u vrednosti od 2,89 mil. EUR, od čega najviše u Holandiju oko 1,5 mil. EUR, Poljsku 308 hiljada EUR i Hvatsku 238 hiljade EUR. 

Najveće učešće u izvozu za 2021. godinu ima grupa živo cveće 65 odsto (oko 3,5 mil. EUR). Najznačajnije je bilo tržište  Holandija sa 787 hiljade EUR i Ruska Federacija sa 412 hiljada EUR, za ruže, kalemljene ili nekalemljene, za sadnju.

U Srbiji je najvažnija proizvodnja ruža; sveže, kalemljene i nekalemljene za sadnju. Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža iznosi 2,7 miliona evra, a uvoz 250 hiljada EUR, dok je uvoz 2020.g. je bio 2,1 milion evra.

Uglavnom izvozimo za sadnju, oko 2,1 miliona evra, a uvozimo sveže što je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ovog cveća. 

Raditi na povrćanju površina

Cvećarstvo, kao specifičan vid poljoprivredne proizvodnje i ozbiljan činilac u privrednom sistemu zemlje, treba da postane profitabilna proizvodna grana, smatraju iz PKS-a.

"U tom smislu je neophodno udruživanje proizvođača radi čvršćeg povezivanja na planu organizovanja proizvodnje i plasmana cveća i ukrasnog bilja, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu. Ne postoji ni jedna naučnoistraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji.

Formirano je nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, i neophodno je istrživački jačati ovu oblast", smatraju i dodaju da je neophodno raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, sa ciljem stvaranja povoljnijeg ambijenta za poslovanje.

"Neophodno je pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa ciljem bolje tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu", zaključuju iz Privredne komore.