Cvetni raj u Lozoviku

Da je ljubav prema cveću i hobi moguće pretvoriti u dobar posao dokaz je i Ljubinka Tufegdžić iz Lozovika, varošici u blizini Velike Plane. Ona se gajenjem cveća bavi već dvanaest godina. Od prvobitne proizvodnje cveća samo za sebe i svoju dušu, ova lozovičanka je ovog proleća došla do 25.000 rasađenih biljaka koje čekaju svoje kupce.

Ona u svojoj proizvodnji ovog proleća ima lepog jovu, muškatle, sorfinija, vinke, kadife, salvije i drugo cveće. Međutim, prednjače petunije raznih boja, za koje se nakupci u ovom kraju otimaju ko će prvi doći do njih. "Posadila sam 12.000 petunija i one dobro napreduju. Već sam prodala prvu turu, a druga je u plastenicima i već za dve do tri nedelje biće spremna za isporuku. Imam tu količinu iz razloga što imam porudžbine. To su ljudi koji preprodaju cveće, nakupci ili drugi proizvođači cveća koji se dopunjuju sa mojim asrotimanom. Oni koji su kupili jednom, opet se vraćaju. Ne radim neke velike količine, ali se trudim da to bude pre svega kvalitetno cveće", kaže Ljubinka.

Podrška porodice

Ljubinka u ovom poslu ima svesrdnu podršku porodice, ali i rođaka i komšija koji joj pomažu kada dođe vreme za to. Zanimljivo je niko od njih joj ne traži dnevnicu, ali zato je tražnja za saksijama sveprisutna. Ona tako podeli bar 500 saksija svake godine. "Od malena sam veliki ljubitelj cveća. Priraslo mi je za dušu naročito baštensko cveće ili cveće za terase i balkone. Zbog toga sam i donela odluku da čisto iz hobija krenem da se bavim tim poslom. To su na početku bile male količine do 1.000 ili 1.500 biljaka i onda je to raslo sa vremenom", objašnjava ona.

Prema njenim rečima proizvodnja cveća može da bude isplativ posao, prvenstveno ako insistirate na kvalitetu, a ne na količini, ali i ako imate raznovrstan asortiman. "Ako krenete u proizvodnju sa jednom vrstom biljaka nemoguće je zaraditi, jer tržište zahteva raznovrsni asortiman. Neke minimalne količine sa kojima bi trebalo otpočeti su 6.000 do 7.000 biljaka, kao sedam pa možda i deset sorti", savetuje Ljubinka i dodaje: "oni koji pokreću proizvodnju treba da ulože i da krenu sa nekom manjom količinom kako bi bili na poziitivnoj nuli pre nego što dobiju tržište, a da bi dobili tržište prvenstveno im je važan kvalitet."

Do kupaca se dolazi postepeno. Ljubinka je u početku imala samo pijačnu prodaju. Vremenom su na toj pijaci dolazili ljudi koji su se upoznali sa njenom proizvodnjom i kasnije krenuli da traže porudžbine. Takođe preporuka od "usta do usta" urodila je plodom. Upravo to njeno iskustvo je zapravo dokaz da se "dobar glas daleko čuje", odnosno da ako insistirate na kvalitetu, čak i po cenu da to u početku budu manje količine - nećete pogrešiti. Ona kaže da svakako treba uvažiti činjenicu da je trenutna kupovna moć ljudi opala tako da prodaja cveća ne ide kao ranijih godina, ali napominje da je optimista što se tiče razvoja proizvodnje u budućnosti. "Nadam se da ću ove godine kao i prošle, odraditi sve do kraja i da mi neće ostati neprodate količine cveća. Relativno brzo privedem tu prodaju kraju jer su to isti kupci. Neku dobit koju ja očekujem na ovoj količini je negde oko 3.500 do 4.000 evra", naglašava naša sagovornica.

Zdrave i zaštićene biljke

Ljubinka kaže da je briga o cveću je presudna. Njoj, na primer, nije teško da po nekoliko puta ustane noću i proveri da li funkcioniše grejanje. I sama tvrdi da je u samoj proizvodnji temperatura vazduha u plastenicima veoma bitna. Ona se, pre svega, razlikuje od biljke do biljke. Tako na primer lepi jova ili vinka zahtevaju veću temperaturu od petunije.

"Treba da se vodi računa i o cirkulaciji vazduha, dovođenju kiseonika u plastenik, odnosno rasadnik, jer nedostatak kiseonika dovodi do problema sa biljkama. Ti faktori utiču na kvalitet rasada. Kada dobijete dobar rasad, biljka se dobro oformi, stvori dobar korenov sistem, vi nećete imati problema kada rasadite te biljke. Značajan je period kada rasađujete biljku iz kontejnera u koje se seje seme. Vegatacija biljaka je različita te je i vremenski period presađivanja biljaka iz kontejnera u saksije različit", kaže ona.

Ljubinka trenutno svoje biljke greje na struju, drva i ugalj. Kaže, najisplativije je imati parno grejanje u plasteniku. I pored toga, priznaje da se i grejanje uz pomoć drugih izvora isplati ako se radi sa većim količinama.

Na šta misli kada kaže - kvalitetno cveće?

"Moje biljke su prvo zdrave biljke, zaštićene. To znači da onaj koji kupi biljku neće doći u situaciju da ta biljka uvene iz nekog razloga. Dosta zavisi od njihove nege, ali veći deo zavisi od mene, odnosno u kakvo stanje dovedem biljke do momenta prodaje, one u 99 odsto ostanu dobre i nakon toga, odnosno tokom celog leta. Dosta tu utiču klimatski uslovi da bi se biljka održala. Biljku iznegujem tako da ona pre svega, oformi dobar korenov sistem. Tako će ona imati snage da crpi sve minerale i ostalo iz zemlje. Kada je dobar korenov sistem sama biljka je dobra, razgranata, cveta dobro i odlično izgleda. Jako je bitna i zaštita insekticidima", ističe Ljubinka.

Edukacija je u cvećarstvu veoma važna

Naša sagovornica se o cveću dosta edukovala iz različitih izvora. Na početku bavljenja ovim poslom pomogla joj je prijateljica koja je bila inženjer hortikulture. "Za seme koje sam dobijala ona mi je davala instrukcije šta treba da uradim kako bih to izvela do kraja. Kasnije sam ja to sama usavršavala na taj način što sam primenjivala nešto što sam primetila iz svog iskustva, kao na primer to oko temperature i kako ona utiče na same biljke", tvrdi Ljubinka. Drugi izvori edukacije su joj bili internet, kontakti sa ljudima koji već rade proizvodnju cveća, kao i literatura. Ove godine će ići i na sajam cveća koji se u maju održava u Požarevcu. Tamo će ići kaže pre svega kako bi uživala, ali i pokupila informacije i novine o unapređenju proizvodnje.

"Prvenstveno ću ići na taj sajam jer volim cveće. Biću sa ljudima koji se isto tako bave tim poslom. Znam da je svima novac bitan ali ako niste ljubitelj cveća ne preporučujem da uđete u ovu proizvodnju. Mi cvećari nismo škrti na prenošenju znanja, družimo se. Imam dosta prijatelja koji rade proizvodnju cveća i mi stalno razmenjujemo iskustva. Za svakoga ko je poželeo da uđe u proizvodnju, uvek sam tu, nisam sebična i ljudima izađem u susret. Kupci koji kupe od mene biljku sa biljkom dobiju i informaciju - kako zalivati, čime prehranjivati, čime prskati, što ljudima mnogo znači", kaže ova cvećarka. Što se tiče planova za budućnost, planira proširivanje i osavremenjivanje prostora, a kaže da će verovatno u to uložiti deo ovogodišnje dobiti. Podseća da je u proizvodnju ušla primitivno, ali je svake godine taj prostor dograđivala i osavremenjivala što planira i dalje.