Da li je cveću potrebno zalivanje i prihrana u jesen?

Cveće u bašti i oko kuće zahteva posebnu pažnju kada je jesen suva, poput ovogodišnje. Iako su noći duže, dani hladniji, pa je isparavanje manje, nedostatak vlage posebno će se negativno odraziti na trajno cveće poput hrizantema, rudbekija, kadifice, nevena, lavande, ruzmarina, žalfija, ali i lukovica posađenih u jesen i zimzelenog bilja.

Ovim biljkama treba vlagu da ojačaju koren pre zime i lakše prezime.

Koliko često i koje cveće zalivati u jesen?

Dovoljno je zalivati jednom ili svake dve nedelje, ali obilnije, zavisno od vremena. Naravno, ako ima kiše, preskočite ga.

Kada je reč o cveću u teglama, u njima se supstrat brže suši, pa je potrebno zalivati kad se gornji sloj zemlje osuši. Pre zime treba smanjiti količinu vlage na minimum, posebno ako je napolju i koren se može smrznuti.

Evo šta se radi u bašti u oktobru

Kad temperature stabilno padnu ispod 5 °C i biljke uđu u mirovanje, zalivanje prestaje. U tom trenutku više im šteti vlaga, koja može da izazove truljenje nego suša.

Kojem cveću je vlaga najpotrebnija?

Količina vode zavisi od vrste biljke, zemljišta i položaja.

Cveće plitkog korena je najosjetljivije na sušu, a to su dan-noć, pelargonije, petunije, begonije, vodenike. Treba im redovno, ali umereno zalivanje, naročito ako su u teglama ili visećim posudama.

Otpornije na manjak vode su lavanda, ruzmarin, žalfija, smilje, timijan. U jesen ih zalivajte samo ako je duže sušno jer previše vlage zimi može uzrokovati truljenje.

Kada je reč o lukovicama, nakon sadnje im je potrebno jedno dobro natapanje da se prime u zemlju i počnu da puštaju koren. Ako je jesen suva, zalijte ih barem jednom u dve nedelje.

Povremeno i temeljno zalivanje je potrebno trajnicama koje stvaraju novu rozetu u jesen te se tako pripremaju za cvetanje iduće godine, a to su rudbekija, anemona, plamenac, delfinijum i hosta.

Jesenje cvetnice poput hrizantema, zvezdana, dalija, kosmosa, nevena i kadifica, zalivajte redovno dok su u cvetu, ali kada uđu u mirovanje, prestanite.

Prihrana cveća u jesen nije potrebna

Biljkama u ovo doba godine više ne treba podsticaj za rast i cvetanje. Naprotiv, ako nastavite da ih đubrite u jesen, poteraće mlade, mekane izdanke koji neće stići da odrvene nego će izmrznuti. Na taj način troše snagu umesto da je čuvaju u korenu.

Kako da hrizanteme iz saksije sačuvate do proleća

Na primer, lavanda, rudbekija, perunike, hoste i sl., đubre se do kraja avgusta, a kasnije samo malčiraju kompostom ili tankim slojem zrelog stajnjaka koji im daju blagu, sporu prihranu bez podsticanja rasta.

Kada je reč o jednogodišnjim cvetnicama poput petunija, begonija, cinija, impatiensa, surfinija, one se mogu prihranjivati dok cvetaju, dakle do prvog jačeg zahlađenja. Ako su u teglama, možete ih još jednom prihraniti laganim tečnim đubrivom da produžite cvetanje do mraza.

Jesenjim cvetnicama potrebno je đubrivo dok formiraju pupoljke, u avgustu i septembru, ali kada počnu da cvetaju, u oktobru, tada ih više ne đubrite, samo zalivajte po potrebi.

Lukovičaste vrste posađene u jesen se đubre u proleće, kad niknu.

Zimzelene i mediteranske biljke se u oktobru više ne prihranjuju jer treba da očvrsnu pred hladnoću.

Biljke u teglama poslednji put se mogu prihraniti početkom septembra, potom smanjivati zalivanje i prestati sa đubrenjem pre unosa u kuću ili zatvoreni prostor.