Etno, barok ili renesansa!

Umetnost uređenja dvorišta i vrtova datira još iz predbiblijskih vremena. Gotovo sve starovekovne civilizacije imale su svoj stil uređenja. Tada su oni imali mitsku ili religijsku simboliku, a vremenom oblikovanje prostora dobilo je umetničku, intelektualnu i estetsku normu. Dvorišta su kod nas nekada bila mala i skučena, ali danas viđamo sve prostranija. Kako osmisliti taj prostor i koju simboliku i smisao dati dvorištu? Možda bi istorija mogla da pruži odgovor.

Kroz istoriju stilovi uređenja su se menjali. Vrtovi Mesopotamije nastali su, verovali ili ne, upotrebom sistema za navodnjavanje, a osnovna inspiracija bio je biblijski vrt Eden, koji je simbolizovao četiri reke, a  vodeni kanali u sebi sadržavali su sve plodove zemlje.

Vrt proglašen svetskim čudom

Vavilonski viseći vrtovi bili su smešteni uz obalu Eufrata i proglašeni su jednim od sedam čuda antičkoga sveta. Voda na terase se oko 760. godine pre nove ere dopremala hidrauličkim spravama, a ovaj vrt izgrađen je za asirsku kraljicu Semiramidu. U Staroj Grčkoj vrtovi su površine zasađene voćkama oko kuće. A u Starom Rimu prvi put se pojavljuje  topiarij - oblikovanje stabala i grmlja orezivanjem u geometrijske oblike. Najviše je bilo šimšira, mirte, crnike, čempresa i lovora. Tada se prvi put  u oblikovanju upotrebljavaju vodena ogledala, kanali, tremovi, pergole.

Renesansa, početak prevlasti nad prirodom

U doba renesanse vrtovi su bili većih dimenzija, složeniji, sa geometrijski izdeljenim parterima. Lavirinti, paviljoni, fontane, veštačke pećine i rezano zelenilo služili su za uživanje plemstva. Odisali su širim stazama, stepenicama i terasama i imali su vodu u svim oblicima: elegantne kaskade, vodoskoci, bazeni.  Tada se prvi put zanemaruju prirodni oblici i na taj način se iskazivala prevlast nad prirodom.

Znak moći i bogatstva

Početkom 17. veka počinje barok i novi stil uređenja. Barokni vrtovi predstavljaju moć i bogatstvo. Za razliku od renesansnih koji odišu ravnotežom i smirenošću, barokni unose nemir, stvaraju iluziju u kome dominira žudnja za društvenim prestižom. Kao i renesansni, sadrže vodu, terase, kaskade, stepeništa ali u znatno bogatijoj verziji.  Najljepšim baroknim vrtom smatra se onaj u Versaju.

Može li etno uređenje da bude stil?

Na našim prostorima uglavnom su se kopirala rešenja iz drugih krajeva u zavisnosti od trendova. Danas je sve dozvoljeno, te nema razloga da svako u svom dvorištu ne napravi svoju simboliku. Uređenje se prilagođava obliku, raspoloživoj površini, budžetu. Dvorišta su uglavnom svedena, jednostavnih linija i staza, bez mnogo odstupanja u oblicima, a etno detalji su jedni od najzastupljenijih. Psiholozi bi to protumačili kao čvrstu vezu i nostalgiju za tradicijom. Ali i etno-stil uređenja može podjednako da bude zanimljiv, kao i barokni ili renesansi.