Informatičar pravi lekovite tinkture: Biljke traži na Kopaoniku, Vlasini, Staroj planini

Lekovite tinkture od crne zove, kantariona, šipka ili koprive, vešto izrađuje Marko Popović iz Vranja, inače informatičar po struci. Zbog ličnih zdravstvenih problema okrenuo se biljkama i počeo da ih koristi kako bi ublažio tegobe. Vremenom je počeo da ih upoznaje i da sam priprema različite tinkture. Najpre za svoju porodicu, a potom i za prijatelje.

U ovaj svet ozbiljnije je ušao kada se udružio sa društvima koja se bave berbom lekovitih biljaka. Od njih je učio i sve što je trebalo da zna o njihovim svojstvima, načinu berbe i spremanju tinktura. Uporedo, čitao je stručnu literaturu kako bi znanje dodatno nadogradio. Ipak, ističe da se o lekovitom bilju najviše uči tek kada se krene u berbu, ali sa dobrim poznavaocem.

Nijedna lekovita biljka ne raste svuda i na svakom mestu. Da bi došao do onih zdravih i kvalitetnih za svoje tinkture, sa ljudima sa kojima je učio ovaj zanat, zašao je duboko u planinske terene Vlasine, Kopaonika, Stare planine, kao i predele oko Manastira Svetog Prohora Pčinjskog.

"Neverovatan je osećaj kada svojom rukom uberete neku od tih biljaka, o čijim lekovitim svojstvima su napisane knjige pre 100, pa i više godina. A kada još probate njihov ukus i u nozdrvama osetite i miris, onda je zapamtite za čitav život", priča naš sagovornik.

Svaka biljka je priča za sebe

Jedan dan potreban je da bi se upoznala jedna biljka na terenu, priča nam on. Ako bi svaki dan tokom godine išao u berbu, znao bi svojstva 365 biljaka. Za pet godina bi mogao da kaže da poznaje više od 1.000, što predstavlja jednu pravu enciklopediju.

IT inženjer postao je uspešan poljoprivrednik zahvaljujući supruzi

Svaka biljka je, priča za sebe, kaže Marko, a priprema se onda kada u sebi sadrži najjača lekovita svojstva. Berbu treba obavljati po lepom i sunčanom vremenu, ali i kada je zaredom bilo najmanje četiri sunčna dana. Tinkture od crne zove, podubice, ćuranovog repa, kantariona, šipka, koprive pravi ručno i bez ikakvih dodataka. Posebno se raduje crnoj zovi od čijeg cveta se u njegovom kraju pravi sok. Lekovite su njene crne bobice koje se javljaju kada biljka precveta, a leče prehlade i viruse.

"Verujete mi, nema boljeg leka od nje za ove tegobe. Otkako smo u našoj porodici počeli da koristimo crnu zovu, ne znamo za prehlade. Veoma prija i našoj deci koja se za nekoliko dana izbore sa virusom." 

Od crne zove pravi sirup i tinkturu. Biljku ili plod stavi u alkohol u kojem, u zavisnosti od njegove jačine, stoji od 40 do 50 dana. Mućka smesu više puta u toku dana, a nakon tog perioda, procenjuje da li može da se pakuje u flašice.

"Tinktura je gotova tek kada se biljka izvadi iz alkohola. Ako je prozirna, to je znak da može da se procedi i pakuje", kaže naš sagovornik.

Ceđ i tinktura od ćuranovog repa

Kod njega mogu da se kupe i tinkture od gljive ćuranov rep. Pravi je tako što je najpre drži u alkoholu, potom kuva na maloj temperaturi, a zatim tu vodu pomeša sa alkoholom.

Mnogi od njega kupuju i ceđ za pranje kose, u narodu poznatiji kao šampon naših baka i prabaka. Po njega uglavnom dolaze oni koji su iskoristili sve moguće opcije protiv opadanja kose, oštećene i masne kose.

"Kada jednom kupe naš proizvod, uvek nam se vraćaju. Jedina mana mu je što je jak i što prilikom upotrebe može da skine farbu sa kose."

Gde god se pojavi sa svojim proizvodima, kaže nam za kraj, najviše se kupuju tinkture za smirenje i ublažavanje tegoba u želucu.