• U susret praznicima
  • 12.04.2019. 16:00

Instruktor preživljavanja Ljubiša Simović: Ručak iz šume - bezgotovinski i antistresni

Ćevapi, kobasice, lepinje, paradajz...Ovako izgleda spisak za prazničnu kupovinu većine stanovika Srbije za odlazak u prirodu ili uranak. Činjenica je da se može i bez toga, jer u šumi ima hrane. Samo je treba naći, prepoznati i spremiti. Ljubiša Simović iz Gornjeg Milanovca, instruktor preživljavanja u penziji to i dokazuje.

Foto: Biljana Nenković
  • 452
  • 21
  • 0

Ručak iz šume je bezmesan, otklanja stres i na njega najviše treba potrošiti 100 - 200 dinara, bilo za četvoročlanu porodicu ili grupu od 50 ljudi. To tvrdi Ljubiša Simović, penzioner koji je godinama bio instruktor preživljavanja. Radio je za vojsku i policiju. I danas dosta vremena provodi u šumskim šetnjama, skuplja bilje i rado prenosi znanje kako se  prehraniti u šumi. Poznaje preko 200 vrsta biljaka i isto toliko gljiva. To je izgleda ključno kada se donese odluka da priroda bude samoposluga.

"Ako spremate ručak u šumi i sa namirnicama iz šume potrebno vam je veoma malo novca, tek za masnoću, so, neko jaje i još poneki začin. A može i bez toga, ako niste preterano zahtevni. Sve ostalo naći ćete upravo u šumi. Priznaćete da je primamljiva cena, u odnosu na par hiljada dinara koje za praznike ostavljate u marketima i mesarama," kaže Ljubiša.

Šume za proizvodnju hrane umesto njiva?

Šumski ručak sastoji se od čorbe, glavnog jela i salate. Slatkiš može da zameni i cvet bagrema. Za jednu šumsku čorbu dovoljni su mladi listovi lipe, divlje kupine, plućnjak, kopriva, zelje ili medveđi dlan. Sve zavisi od toga šta u tom trenutku ima u šumi. 

Mogu da se prave razne kombinacije, dodaje ovaj poznavalac,  ali sve zavisi od terena i vrste biljaka. Da ne bude da je sve lako, postoje i neka pravila. 

Prvo i jedino pravilo: Ne koristite biljke koje ne poznajete

Prvo i jedino pravilo koje treba poštovati u prirodi je da nikada, ali nikada ne stavljate u ručak biljku koju ne poznajete. "Istina je da je za ovakvu avanturu potrebno neko predznanje. Ali možete da počnete od onoga što je svima poznato. Za koprivu svi znaju kako izgleda. Sremuš, takođe, jer je on u poslednje vreme popularan i ima ga dosta na pijacama.  Ja ne stavljam sremuš u čorbe, jer je termički vrlo nestabilan i  tada postaje gorak," kaže Simović.

Nikada ne stavljate u ručak biljku koju ne poznajete (Foto: Biljana Nenković)

Prvo šetnja, pa vatra

Prednosti ručka nađenog u šumi su što u krugu od 300 metara može da se nabere sve što treba. Zelje raste na skoro svakoj livadi i na vlažnim stranama šuma. Svi mogu da ga prepoznaju, bere se od kraja marta do septembra i koristi se samo ono koje nije potpuno klasalo. Beru se vrhovi.

“Kopriva je facinantna  biljka. Ne postoji niko ko do sada ne zna koliko je ona lekovita. Berem vrhove, obarim ih malo u slanoj vodi, iseckam i onda pravim pljeskavice. Poželjno je da od kuće ponesete malo obarenog pirinča, jaje i prezle. Pljeskavice pržite u masti ili ulju na vatri koju založite u šumi. Izuzetno su ukusne i zasite kao da ste jeli meso. Hleb vam nije potreban. Od zelja može da se pravi i čorba. Jednostavno se isprži crni luk, dodaju se začini, nalije voda i probareno zelje. Kada ima pečuraka, ručak je još bolji. Ali poznavanje šumskih gljiva je posebna priča i to zahteva dodatnu pažnju i dobro znanje. Ko nije siguran neka ne eksperimentiše," kaže Ljubiša.

Uz pljeskavice i čorbu od koprive ovaj prirodnjak predlaže salatu od sremuša, koga ima u izobilju u šumi. Objašnjava da je početkom maja već prošla sezona kada se jede list. Ali tada mogu da se jedu izuzetno aromatični cvetići te biljke.

Uz pljeskavice i čorbu od koprive ovaj prirodnjak predlaže salatu od sremuša (Foto: Biljana Nenković)

Terapeutsko dejstvo šumskog ručka

“Kompletan ručak od zeleniša iz šume vaš džep neće ni osetiti.  Radi se o minornom trošku u odnosu na hiljade i hiljade dinara koje ljudi troše na meso, majoneze, suhomesnate prerađevine. Ponesu meso u šumu, pa raspale roštilj i to baš tamo gde ima zdrave i besplatne hrane u neograničenim količinama", kaže Ljubiša.

Ovakvi obroci ne štede samo novac, već imaju i terapeutsko dejstvo. Odlazak u prirodu služi da se izletnici odmore od stresa svakodnevnog života i jurcanja.

“U šumi smo fizički aktivni dok tražimo i beremo hranu. Mentalno smo angažovani da prepoznamo biljke i učimo nešto o prirodi oko sebe. Tada se zaboravljaju svakodnevni problemi. U tome se sastoji čitava terapija," dodaje Simović.

Od ukupnog broja biljaka na teritoriji Evrope, čak 62 odsto raste u Šumadiji.  Čini se da smo povlašćeni po tom pitanju. Pitanje je samo koliko smo sposobni i spremni da to iskoristimo.  


Tagovi

Besmesni ručak Šuma Ručak iz šume Zdrava hrana Ljubiša Simović Instruktor preživljavanja


Autorka

Biljana Nenković

Biljana Nenković

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!